Würstelstand, skroman štand sa kobasicama koji okuplja ljude iz svih društvenih slojeva u Beču, UNESCO je zvanično prepoznao kao deo kulturne baštine Austrije. Kada je ovaj grad u pitanju, to nije jedino gastro iskustvo koje je toliko vredno da je uvršteno u UNESCO baštinu.
Austrijska prestonica je česta destinacija domaćih turista, pa ukoliko i vi možda u budućnosti planirate putovanje u ovaj živopisni grad, ne bi trebalo da propustite da probate specijalitete koji su toliko dobri da im se ljudi vekovima vraćaju.
Evo tri bečka gastro doživljaja koja svako treba da proba – makar jednom u životu.
BEČ I GASTRO ISKUSTVA KOJA SU DEO UNESCO KULTURNE BAŠTINE: WÜRSTELSTAND
UNESCO komisija je u decembru objavila da je Würstelstand dodat na nacionalnu listu nematerijalne kulturne baštine. Decenijama je Würstelstand mesto okupljanja i lokalaca i turista, mesto gde se sreću ulični čistači, kancelarijski menadžeri, poznate ličnosti i znatiželjni putnici, svi povezani zajedničkom ljubavlju prema bečkim specijalitetima. Ovi štandovi, poznati po opuštenoj, ali dobrodošloj atmosferi, postali su simbol raznolike društvene strukture grada.
Među najpopularnijim specijalitetima na Würstelstandu su „Haasse“, kuvana kobasica, kao i „Käsekrainer“, dimljena kobasica punjena sirom koji se topi i izlazi iz nje kada se zagrize, često s ljubavlju nazvana „Eitrige“. Tu je i začinjeno jelo „Oaschpfeiferl“, kobasica u stilu kulena, kao i „Krokodü“, odnosno kisele krastavce.
Ali Würstelstand je više od mesta gde se može pojesti brz obrok. To je kulturna institucija s dugom tradicijom koja datira još iz Austrougarske. Tradicija uličnih štandova s kobasicama počela je s bivšim vojnicima koji su nakon Prvog svetskog rata otvorili mobilne kuhinje kako bi zaradili za život. Najstariji bečki štand, „Würstelstand Leo“, posluje još od 1928. godine.
UNESCO priznanje „odaje počast tradiciji, gostoljubivosti i našeg grada“, rekao je gradonačelnik Beča, Michael Ludwig, u saopštenju.
„Ova titula je priznanje za sve Bečlije koji, svojom toplinom i šarmom, čine da štandovi s kobasicama budu više od mesta za užinu – oni su mjesto susreta gde se sreću joie de vivre i kultura,“, naveo je.
HEURIGEN
Heurigen su specifična vrsta vinskih taverna u kojima vinari nude svoje proizvode, obično mlado vino, uz jednostavnu hranu. Ovaj običaj je postao deo kulturnog nasleđa i ima značajnu vrednost zbog svoje veze sa lokalnom tradicijom, zajedništvom, muzikom i vinogradarskom kulturom.
Kultura pijenja vina u ovim tavernama je duboko ukorenjena u lokalnoj zajednici i predstavlja važan deo kulturnog identiteta austrijske prestonice i regiona. Heurigen su više od mesta za konzumaciju vina; one su centar društvenih okupljanja, gde ljudi dolaze da uživaju u muzici, hrani, i razgovoru.
Taverne su deo tradicije koja je u velikoj meri usmerena na održivost, jer su mnogi Heurigen objekti omogućavaju direktan kontakt između potrošača i proizvođača. Takođe, Heurigen su često povezane sa tradicionalnom muzikom, kao što su bečki valceri i popularne narodne pesme, koje se izvode uživo. Ovo je još jedan razlog zašto se smatraju važnim za očuvanje kulturnog nasleđa i treba ih iskusiti u Beču.
„Heuriger Sirbu“ je jedna od najpoznatijih taverni, smeštena u slikovitom delu Grinzinga. Osim vina, gosti mogu uživati u jednostavnoj, ali ukusnoj hrani, kao što su pečena svinjetina i sirevi.
BEČKA KULTURA KAFE
Kultura kafe u Beču uvrštena je na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine 2011. godine zbog značaja za društveni, kulturni i istorijski život grada.
U Beču je kafa više od običnog napitka – to je ritual. Popularne su razne vrste kafe, kao što su Melange (slično kapućinu), Einspänner (kafa s kremom), Wiener Eiskaffee (ledena kafa) i mnoge druge. Osim same kafe, posebno je važno i okruženje u kojem se ona pije.
Bečki kafići imaju specifičan enterijer i atmosferu koja je postala prepoznatljiva u celom svetu. Mnogi od tih kafića, kao što su Café Central, Café Landtmann i Café Demel, imaju istorijske vrednosti i dugotrajan značaj, pa su prostori u kojima su se formirale brojne kulturne i intelektualne tradicije.
Fotografije: Pexels.com