Da li ste se ikada zapitali šta stvarno znači kad je neko kul? Svakodnevno koristimo taj pojam, na milion načina, gotovo da se izlizao od upotrebe, ali možemo li sa sigurnošću da kažemo ko to jeste, a ko nije? I može li se biti univerzalno kul, kao što je to polazilo za rukom Jamesu Deanu, a danas, recimo, Sereni Williams i Emmi Stone – koje su gotovo svim osobama na planeti kul? Ispostavlja se da postoji čitav niz obrazaca ponašanja koje poseduje ovaj tip ljudi, no, mogu li to onda svi „veštački“ da probude kod sebe?
Globalni tim psihologa sprovodio je istraživanje tokom četiri godine, uključujući oko 6.000 učesnika iz različitih delova sveta, u 13 zemalja – od Južne Koreje do Turske i otkrio da „kul“ osobe širom sveta dele slične osobine. I to one koje retko ko može da poseduje odjednom. Prema istraživačima, ljudi su:
- Ekstrovertni
- Samostalni
- Avanturistički nastrojeni
- Otvoreni za nova iskustva
- Hedonisti (ali s merom)
- I poslednje – imaju određenu dozu moći
Istraživanje je objavljeno u „Journal of Experimental Psychology“ i možete ga pogledati: ovde. Kako bi otkrili da li ovaj pojam znači isto u Turskoj, Americi i Južnoj Koreji, istraživači su ispitanicima postavljali ista pitanja, a bili su zamoljeni da, tokom istraživanja, pomisle na 4 konkretne osobe: nekoga ko je kul, nekoga ko to nije, nekoga ko je dobar i nekoga ko nije dobar. Zatim su popunjavali upitnike u kojima su ocenjivali lične osobine tih osoba jer su želeli da saznaju da li je kul samo drugi način da za nekoga kažemo da je dobar ili to pomislimo kad nam se neko sviđa. I zato su pokušali da naprave razliku između kul i dobrih osoba.
Na kraju istraživanja bilo je jasno – biti kul ne znači nužno biti dobar odnosno ljudi koji su percipirani kao kul nisu nužno imali osobine koje su moralno poželjne. Upravo zato su antiheroji u filmovima i serijama često privlačni publici, iako često nisu „dobri momci“. Razmislite, imate li u svom okruženju osobu za koju možete da kažete da i nije baš dobra, ali vam je iz nekog razloga fascinantna i divite joj se? Šta su osobine koje je krase, kakva osećanja budi u vama i sigurno ćete razumeti razliku.
„Da biste bili kul, obično morate biti dopadljivi ili vredni divljenja, ali i imati nešto što vas izdvaja – čak i ako to nije moralno ispravno“, objašnjava dr Kaleb Voren, koautor studije.
UPOZORENJE: BITI KUL MOŽE BITI PREVIŠE PREDVIDIVO
Zahvaljujući globalnoj pop kulturi i dominaciji istih trendova širom sveta (pozdrav, Taylor Swift i Marvel), postoji rizik da se značenje postepeno homogenizuje i izgubi svoju buntovnu oštricu.
Ali prema istraživačima to ponašanje nikada ne izlazi iz mode. Samo se prilagođava vremenu.
„Ovakvo ponašanje je evoluirao, ali nije izgubio svoj šarm. Danas je više funkcionalne prirode. Društvu su potrebni ovakvi ljudi jer podstiču promene, preispituju norme i pomeraju granice“, kaže dr Tod Pecuti.
***
A ukoliko vas zanima kada je nastao ovaj pojam i kako se menjao kroz istoriju, preporučujemo knjigu „Birth Of The Cool: Beat, Bebop, and the American Avant Garde„. „Birth of the Cool“ je ilustrovana kulturna istorija američke avangarde u periodu između četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka – u kojima je ovaj izraz zapravo rođen. Kroz intimne intervjue sa ikonama tog vremena, kao što su pesnik Allen Ginsberg, bop saksofonista Jackie McLean i Judith Malina, koosnivačica Living teatra, nagrađivani novinar i pesnik Lewis MacAdams izvlači samu suštinu reči i vodi nas kroz najuticajnije i najeksperimentalnije umetničke pokrete 20. veka – od džez klubova u Harlemu, gde su Dizzy Gillespie i Charlie Parker stvorili bibop, preko zadnje sobe u Max’s Kansas City-ju, gde je Andy Warhol držao svoje carstvo… do bekstejdža Newport Folk Festivala… i prati kako je izraz i značenje pojma evoluiralo s margina društva do same srži mejnstrima.
Foto: Credit: THA / Alamy / Profimedia, Instagram – jamesdean