Kada se govori o faktorima koji oblikuju prehrambene navike ljudi, tj. koja se hrana bira na dnevnom nivou, retko se pominje – saobraćaj. Ipak, određeni broj istraživanja sugeriše da postoji jasna veza između gužve u saobraćaju i porasta konzumacije brze hrane.
Frustracija, ograničeno vreme i laka dostupnost visokokaloričnih obroka dovodi do porasti fast food opcija u ishrani.
IMPULSIVNO DONOŠENJE ODLUKA
Jedno istraživanje Univerziteta u Kaliforniji pokazalo je da osobe koje provode više od 45 minuta dnevno u saobraćajnim gužvama češće biraju brzu hranu nego one sa kraćim vremenom putovanja.
Dugotrajna izloženost gužvama povećava nivo kortizola, hormona stresa, koji direktno utiče na način na koji donosimo odluke – uključujući i one prehrambene. Hronični stres uzrokuje pad samokontrole i nagoni ljude da posežu za namirnicama bogatim mastima i ugljenim hidratima.
THE WORSE TRAFFIC GETS, THE MORE FAST FOOD PEOPLE EAT
Što su saobraćajne gužve gore, to se više konzumira brza hrana. Duža putovanja do kuće znače da se ljudi češće zaustavljaju kako bi kupili obrok. To znači da rešavanje problema saobraćajnih zagušenja može imati dalekosežne posledice na kompletno javno zdravlje.
Gužve na putevima predstavljaju ozbiljan problem u društvu, bučne, stresne, opasne, pogoršavaju kvalitet vazduha. Povezane s nizom negativnih zdravstvenih efekata, uključujući nižu težinu pri rođenju, probleme s pamćenjem i pažnjom kod dece, veću smrtnost kod starijih i čak rast kriminala. Međutim, došli smo do toga da novi podaci ukazuju na to da saobraćaj ima i značajan uticaj na naše prehrambene navike.
GEOGRAFIJA; BRZA HRANA
Još jedan ključan faktor je prostorni raspored restorana brze hrane u odnosu na puteve s velikim brojem vozila. Podaci iz Londona i Los Anđelesa pokazuju da su McDonald’s, KFC i Burger King gotovo uvek locirani u blizini prometnih raskrsnica i autoputeva.
Nije slučajno, ove kompanije dakle koriste „pecanje zarobljenih“ kao poslovni model, ciljajući vozače koji traže brz obrok bez dodatnog zadržavanja, one koji su pod stresom i one kojima je potrebno da ih nešto brzo digne i okrepi. Kada osoba provede sat vremena u gužvi nakon posla, ideja da skuva obrok kod kuće postaje znatno manje privlačna, priznaćete i sami?
NAUČNA POTVRDA
Nova studija Univerziteta Illinois Urbana-Champaign, objavljena u časopisu Journal of Urban Economics, analizirala je podatke o saobraćaju na auto-putevima okruga Los Anđeles između 2017. i 2019. godine i uporedila ih s podacima GPS praćenja korisnika koji posećuju restorane brze hrane. Istraživači su otkrili da su posete restoranima brze hrane rasle u danima kada su gužve bile gore, posebno tokom večernjih sati kada su ljudi napuštali posao i osećali glad pred večeru.
Rezultati su pokazali da svaki dodatni 30-sekundni zastoj u saobraćaju po milji povećava broj poseta restoranima brze hrane za 1%. Iako to na prvi pogled ne deluje značajno, naučnici procenjuju da to tokom godine znači dodatnih 1,2 miliona obroka brze hrane u Los Anđelesu.
„Naši rezultati su skromni, ali značajni“, kaže Becca Taylor, profesorka na Odeljenju za poljoprivrednu i potrošačku ekonomiju i koautorka studije.
UTICAJ NA JAVNO ZDRAVLJE
Porast konzumacije brze hrane usled saobraćajnih gužvi može imati ozbiljne posledice po javno zdravlje. Nutricionisti upozoravaju da česta konzumacija prerađene hrane povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Neki istraživači čak tvrde da brza hrana i ultra-prerađeni proizvodi izazivaju više prevremenih smrti nego cigarete.
Međutim, pravo rešenje može biti jednostavno, davanje ljudima više slobodnog vremena. Taylor i njen tim sugerišu da bi omogućavanje rada od kuće ili smanjenje broja dana provedenih u kancelariji moglo ublažiti problem. „Ograničeno vreme je jedan od najjačih faktora povezanih s konzumacijom brze hrane,“ pišu autori. „Politike koje omogućavaju ljudima da lakše balansiraju vreme mogu pomoći u borbi protiv nezdravih prehrambenih navika, hrana je naše gorivo“
Veza između saobraćajnih gužvi i porasta konzumacije brze hrane nije samo pitanje ličnih izbora, već složenog sistema urbanog planiranja, ekonomskih interesa i ljudske psihologije. Dok god su vozači zarobljeni u kolonama, brza hrana će nastaviti da bude prvi izbor potrošača.
Foto: Pinterest