U poslednjih nekoliko godina, stručnjaci sve više upozoravaju da društvene mreže mogu imati štetne efekte na decu i mlade. Roditelji primećuju da su njihova deca neprestano rasejana, opsednuta telefonima i nesposobna da održe pažnju tokom dužih vremenskih perioda. Studije potvrđuju da prekomerno korišćenje društvenih mreža može doprineti anksioznosti, depresiji i smanjenom samopouzdanju kod mladih, posebno kod devojčica.
Prošle godine, bivši američki generalni hirurg Vivek Murthy predložio je da društvene mreže nose upozorenje slično onome koje se nalazi na paklicama cigareta, upozoravajući na njihove potencijalne negativne posledice po mentalno zdravlje dece.
Ovo je otvorilo važnu debatu: da li su društvene mreže jednako opasne kao cigarete, ili su više nalik brzoj hrani, koja može biti štetna u višku, ali ne i umerenom konzumacijom?
CIGARETE ILI BRZA HRANA KAO DRUŠTVENE MREŽE
Zabrana cigareta nije bila neizbežna, ali se temelji na strahu da njihova upotreba u detinjstvu vodi u doživotnu zavisnost, povećavajući rizik od raka pluća, srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih problema.
S druge strane, konzumacija brze hrane, iako štetna ako je preterana, ipak se može regulisati od strane roditelja i ne izaziva istu vrstu hemijske zavisnosti.
Društvene mreže se nalaze negde između. Njihov algoritamski dizajn osmišljen je da korisnike drži angažovanim što je duže moguće, koristeći tehnike poznate iz sveta kockanja i aplikacija za klađenje. Dopamin, neurotransmiter povezan sa nagradom i zadovoljstvom, igra ključnu ulogu u tome zašto su društvene mreže tako privlačne i potencijalno zavisničke. Ipak, za razliku od cigareta, njihov štetni efekat nije odmah vidljiv i teže ga je kvantifikovati.
KAKO SE SVET NOSI SA OVIM PROBLEMOM?
Različite zemlje usvajaju različite strategije u pokušaju da regulišu društvene mreže i smanje njihovu potencijalnu štetu po mlade.
U nekim američkim državama doneti su zakoni koji imaju za cilj da pruže roditeljima više alata za upravljanje vremenom koje njihova deca provode na mreži. Međutim, ove regulative i dalje ostavljaju društvene mreže dostupnim svim uzrastima. Kako primećuje Kal Newport, profesor računarskih nauka i autor knjiga o digitalnoj higijeni, „ovi zakoni više podsećaju na regulisanje brze hrane nego na zabranu cigareta“.
Australija, s druge strane, preduzela je drastičniji korak. Prošle jeseni donela je prvi nacionalni zakon kojim se platformama društvenih mreža nalaže da zabrane korisnike mlađe od 16 godina. Ovaj pristup izazvao je oprečna mišljenja, dok ga neki smatraju neophodnim za zaštitu dece, drugi tvrde da će mladi pronaći načine da zaobiđu zabrane, kao što je to bio slučaj sa alkoholom i cigaretama.
KOJI JE NAJBOLJI PUT?
Jedno je sigurno, pitanje uticaja društvenih mreža na mlade tek će se produbljivati. Dok naučnici i zakonodavci i dalje traže rešenja, roditelji ostaju na prvoj liniji odbrane.
Edukacija o zdravim digitalnim navikama, postavljanje granica i otvorena komunikacija sa decom možda su najbolji načini da se izbegne najgori scenario – da društvene mreže zaista postanu „digitalne cigarete“ budućih generacija.
Foto: Pinterest