Movia vina su u moj život ušla iznenada, energično i snažno. Upravo je njihovo Gredič vino bilo jedna od zvezda proslave trećeg BURO. rođendana (a znate koliko je bilo dobro), a nakon što su se utisci slegli shvatila sam da deo alhemije te genijalne večeri dugujemo i baš tom svežem suvinjonu koji je učinio da energija bude na neverovatnom nivou i da kroz vazduh struji samo ljubav. Poželela sam da se čujem sa čovekom koji je u vinskim krugovima vrlo poznat i cenjen zbog svog vizionarskog pristupa koji podrazumeva pravljenje vina bez komercijalnih kvasaca, ekstremno niskih temperatura, bez bistrenja i filtracije vina, kako bi uspeo da u bocama sačuva prirodnu ravnotežu.
Čuli smo se na kraju jednog užurbanog radnog dana, dok sam jurila kroz Beograd i pokušavala da shvatim gde sam pošla i koliko još miliona taskova imam na svojoj to do listi, uspela sam da dobijem Aleša koji je upravo bio u Movia vinariji u Goriškim brdima. S druge strane čuo se glasan cvrkut ptica i bilo je jasno da on živi u drugačijem svetu od našeg eksplozivnog i sa zadovoljstvom sam skliznula u jednostavne životne teme, baš one koje čine svaki dan i boje nam raspoloženje. Odmah me je pitao da pređemo na ti, jer po njegovim rečima dobro vino ne trpi distancu. „Ako je vino pravo, bezveze je biti na distanci. Jer ako je ono onakvo kakvo bi trebalo da bude čisto, izvorno i istinito, onda ga možemo spustiti blizu i daće nam puno više. U našoj famililiji kada se priča o alkoholnim pićima, nikada se ne priča o vinu. Da, vino danas može biti alkoholno piće, ali zapravo nema veze sa alkoholom. Nakon dobrog vina ti si drugačiji, ali ne pijan, efekat je sasvim poseban. Javlja se ljubav prema životu, prema sebi. Gubiš nametnute granice u glavi, postaješ autentičan i ne plašiš se istine, ne plašiš se stvarnosti.“
Kada su u pitanju vina vinarije Movia, odakle početi?
Jedna od najtežih stvari jeste misliti šta bi nekome bilo dobro. Moj predlog jeste da se krene sa belim svežim vinom kao što je Gredič. Postoje tri grupe: jednu čine sveža vina, u drugoj grupi ukusi malo više prisutni i tu je treća grupa gde namerno ostavljamo više prostora za maceraciju. Ono što razlikuje vina jeste opna na grožđu, ona je direktno vezana za koren, a on za zemlju, što kasnije daje različitost i karakter vinu. Tu situacija nije kao u sportu, tamo je više – više, trčiš brže i dobijaš medalje. U ovom slučaju, radi se o postizanju balansa koji je nemerljiv, sve se radi po osećaju. Jer više može biti i previše. Svaka berba je drugačija i imaš samo jednom godišje priliku da se iskažeš, da pokažeš da li si shvatio šta je priroda od tebe htela. U svaku berbu ulazim kao Tarzan, nemam telefon, isključujem se od sveta, ako treba spavati sa vinom, spavam, ali posle toga rezultati su vidljivi. Pravo vino se desi na rubu, što si bliži sirćetu. To je kockanje, ti na neki način izazoveš prirodu da ona postupa, ali kod tih koraka prema totalnom neuspehu što si bliži toj granici, bolje je vino. Moraš da rizikuješ, moraš u to da veruješ, to je način života, opredeljenje. Kad si sam sa sobom u miru onda možeš nešto da napraviš.
