Pretraga

Aleš Kristančič: Vino nema veze sa materijom, već sa dušom

Aleš Kristančič: Vino nema veze sa materijom, već sa dušom

Tekst: Jelena Karakaš

Movia vina su u moj život ušla iznenada, energično i snažno. Upravo je njihovo Gredič vino bilo jedna od zvezda proslave trećeg BURO. rođendana (a znate koliko je bilo dobro), a nakon što su se utisci slegli shvatila sam da deo alhemije te genijalne večeri dugujemo i baš tom svežem suvinjonu koji je učinio da energija bude na neverovatnom nivou i da kroz vazduh struji samo ljubav. Poželela sam da se čujem sa čovekom koji je u vinskim krugovima vrlo poznat i cenjen zbog svog vizionarskog pristupa koji podrazumeva pravljenje vina bez komercijalnih kvasaca, ekstremno niskih temperatura, bez bistrenja i filtracije vina, kako bi uspeo da u bocama sačuva prirodnu ravnotežu.

Aleš Kristančič: Vino nema veze sa materijom, već sa dušom (фото 1)

Čuli smo se na kraju jednog užurbanog radnog dana, dok sam jurila kroz Beograd i pokušavala da shvatim gde sam pošla i koliko još miliona taskova imam na svojoj to do listi, uspela sam da dobijem Aleša koji je upravo bio u Movia vinariji u Goriškim brdima. S druge strane čuo se glasan cvrkut ptica i bilo je jasno da on živi u drugačijem svetu od našeg eksplozivnog i sa zadovoljstvom sam skliznula u jednostavne životne teme, baš one koje čine svaki dan i boje nam raspoloženje. Odmah me je pitao da pređemo na ti, jer po njegovim rečima dobro vino ne trpi distancu. „Ako je vino pravo, bezveze je biti na distanci. Jer ako je ono onakvo kakvo bi trebalo da bude čisto, izvorno i istinito, onda ga možemo spustiti blizu i daće nam puno više. U našoj famililiji kada se priča o alkoholnim pićima, nikada se ne priča o vinu. Da, vino danas može biti alkoholno piće, ali zapravo nema veze sa alkoholom. Nakon dobrog vina ti si drugačiji, ali ne pijan, efekat je sasvim poseban. Javlja se ljubav prema životu, prema sebi. Gubiš nametnute granice u glavi, postaješ autentičan i ne plašiš se istine, ne plašiš se stvarnosti.“

Aleš Kristančič: Vino nema veze sa materijom, već sa dušom (фото 2)

Pili smo tvoja vina na BURO. proslavi i našim gostima su se izuzetno dopala. Pročitala sam jednom tvoju izjavu da svako treba da pije ono što mu se sviđa, a ne što ostali kažu da je dobro?

To je minimalan uslov da budeš vinar. Ne valja kad se vidi da je vinar malo osetljiv na komentare što se tiče ukusa. Ukus je ona stvar koja nas razlikuje, čini svakog jednistvenim. Kada je vinar u miru sam sa sobom da je sve napravio za to vino, onda je sasvim normalna stvar da neko možda voli tvoje vino, a da neko možda i ne voli. Nikad niko ne sme da pomisli da sa njim nešto nije u redu. Ako se tebi ne sviđa, ti si u pravu. Sa druge strane kad se priča šta je greška u vinu, o tehnološkom aspektu, o nekom kvalitetu koji se tiče same prerade - to je već druga stvar. Ja znam tačno sa tehnološkog apsekta šta je greška kod vina, a šta ne. Stojim iza onog što nudimo ali ne stojim iza ukusa, ta odluka je intima i pripada svakome, nema tu pogrešnih.

Aleš Kristančič: Vino nema veze sa materijom, već sa dušom (фото 3)

Prepoznatljiv si po svojoj energiji, jel to presudno za uspeh tvojih vina?

Ja sam samo ovakav kakav jesam, za neke ljude sam iracionalno energičan, za neke sam okej. Ali ako ti vina nisu dobra, ništa ti ne pomaže. Kad jeste možeš raditi na sto različitih načina. Glavna stvar je da shvatiš da su i tvoji kupci različiti, nemoj tražiti tišinu kad im služiš vino. Ne treba biti ozbiljan kad je vino već na stolu, ta boca je dobila svoj čep i reč više nije tvoja nego pripada onima koji su vino naručili. Vinar bi tada trebalo da sluša. Ako si ozbiljan u vinogradu i u podrumu, onda i ti treba da uživaš kad je vino na stolu. Kad imaš vino ispred sebe, to je na neki način mali praznik. Neko tada više voli da bude u tišini neko više voli da peva i sve je to okej. Kad je čovek opušten, celom kožom miriše i degustira. Sa opuštenije strane dublje ulaziš u vino i dobijaš više. Vino za razliku od drugih pića, nema veze sa materijom već sa dušom. Vino bi trebalo da bude prirodno, jer je jedna od onih stvari koje je čovek pronašao, a ne smislio.

Aleš Kristančič: Vino nema veze sa materijom, već sa dušom (фото 4)

U čemu leži ta čarolija koja odvaja jedno vino od drugog?

Moraš imati poštovanje prema prirodi, ona tebi posle kao dar daje vino. To je velika stvar. Deluje kompleksno, ali sa druge strane jako je jednostavno. Kad ubereš grožđe već imaš ono što je dovoljno da se iz soka napravi čudo, dobiješ nešto što uopšte ne liči na ono piće koje je pre toga bilo. Svako voće koje ima u sebi šećer može fermentisati, na primer ako imamo trešnju i napravimo sok, on će prirodno krenuti u fermentaciju i pretvoriće se u vino od trešnje, ali taj ukus je očekivan. A kod vina, početak i kraj nemaju nikakve veze. Dok Louis Pasteur nije objasnio da to nije mali bog u grožđu, već da su to kvasci, taj proces je posmatran kao čudo. Ono što je loše jeste što čovek umesto da više ceni prirodu kako otkriva nauku, on se trudi da sve stavi pod kontrolu i teži sigurnosti u kojoj nema izuzetnosti.

Aleš Kristančič: Vino nema veze sa materijom, već sa dušom (фото 5)

Kada su u pitanju vina vinarije Movia, odakle početi?

Jedna od najtežih stvari jeste misliti šta bi nekome bilo dobro. Moj predlog jeste da se krene sa belim svežim vinom kao što je Gredič. Postoje tri grupe: jednu čine sveža vina, u drugoj grupi ukusi malo više prisutni i tu je treća grupa gde namerno ostavljamo više prostora za maceraciju. Ono što razlikuje vina jeste opna na grožđu, ona je direktno vezana za koren, a on za zemlju, što kasnije daje različitost i karakter vinu. Tu situacija nije kao u sportu, tamo je više – više, trčiš brže i dobijaš medalje. U ovom slučaju, radi se o postizanju balansa koji je nemerljiv, sve se radi po osećaju. Jer više može biti i previše. Svaka berba je drugačija i imaš samo jednom godišje priliku da se iskažeš, da pokažeš da li si shvatio šta je priroda od tebe htela. U svaku berbu ulazim kao Tarzan, nemam telefon, isključujem se od sveta, ako treba spavati sa vinom, spavam, ali posle toga rezultati su vidljivi. Pravo vino se desi na rubu, što si bliži sirćetu. To je kockanje, ti na neki način izazoveš prirodu da ona postupa, ali kod tih koraka prema totalnom neuspehu što si bliži toj granici, bolje je vino. Moraš da rizikuješ, moraš u to da veruješ, to je način života, opredeljenje. Kad si sam sa sobom u miru onda možeš nešto da napraviš.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor