Svet u malom: Ugostitelji iz inostrastva koji su obogatili beogradsku gastro scenu

Kako bi opisao svoje dugo kulinarsko putovanje u srbiji, počev od otvaranja prvog restorana smokvica?

To putovanje mi, na neki način, deluje poput velikih krugova koji se ponavljaju - ali u pozitivnom kontekstu. U Smokvici smo, kao i u drugim dobrim i kreativnim stvarima u životu, dosta stvari radili pod stresom i u haosu. Tako se, u našoj prvoj kuhinji u Kralja Petra nalazila samo jedna ploča za kuvanje, ali smo uspevali da pravimo neformalnu uličnu hranu koja je bila sjajno prihvaćena od strane naših gostiju i verovatno je bila najbolja stvar tada.

Kako smo napredovali i imali veće kuhinje sa daleko sofisticiranijim uređajima i spravama, mogli smo da radimo šta želimo sa menijem, ali sve više naših gostiju nam je tražilo da se vratimo korenima, odnosno onim ukusima koje smo imali na početku. Tako da sada ponovo u ponudi menija imamo velik broj jela koja u sebi imaju određene elemente ulične hrane i to je za mene taj veliki krug koji nas je vratio korenima ponovo.

šta je jedinstveno u vašoj restoranskoj ponudi, u odnosu na beogradsku gastro scenu?

Restorani su na neki način ogledalo načina života kuvara. Pravim hranu koju volim i koja je na mene uticala tokom putovanja i uspomena iz detinjstva. Pretpostavljam da je to ono što celokupno iskustvo čini jedinstvenim i ljudi se jednostavno povezuju sa tim.

koje jelo biste izdvojili sa menija?

To je veoma lično pitanje i verujem da ti mogu dati drugačiji odgovor svake nedelje. Ukoliko i dalje moram da izdvojim jedno, to bi bila topla fokaća, tek izdvađena iz peći na drva. U Smokvici i u Jovanovoj i Molerovoj imamo peć na drva - po meni je vruć hleb uvek bio i uvek će biti najbolji način da se započne obedovanje i da se gost oseća pozdravljeno i dobrodošlo.

Šta te je motivisalo da ostaneš u beogradu?

Definitivno ljudi Beograda. Od početka sam se osećao kao kod kuće i to osećanje se nije promenilo.

Koje su prednosti, a koji nedostaci beogradske restoranske scene?

Najveće prednosti su svakako neprestani nagon i želja ljudi da izlaze, zabavljaju se i, u suštini, da nastave da se druže u restoranima. Mislim da je to najveći motor ove industrije i da treba da budemo sve inovativniji i da u tome dobro radimo svoj posao.

Nedostaci se ogledaju u prilično lošem izboru proizvoda koje možete pronaći na tržištu, u poređenju sa drugim evropskim gradovima, i nedostatak dosledne lokalne proizvodnje. Iako je situacija mnogo bolja nego pre 10 godina, pomenuta dva faktora kulinarski koče grad. No, verujem da će se sve to jednom rešiti.

Šta su ti budući planovi?

Kako ste došli na ideju da živite i radite u beogradu, odnosno osnujete vinski bar?

François: Posle kraćeg vremena došli smo do zaključka da nam, pored svih prijatnih aspekata života u Beogradu, nedostaje i nešto iz Francuske: određene stvari vezane za gastronomiju i životni stil, ne samo vina i šampanjci već i ta posebna atmosfera... Tako se i rodila ideja o stvaranju Delice-a, kao ambasadora francuske umetnosti života "art the vivre" u Beogradu. Učili smo, istraživali, tražili partnere i konačno ga pokrenuli 2012. godine.

šta biste istakli kao jedinstvenost vaše ponude?

U početku smo se u okviru Delice-a bavili samo uvozom i distribucijom. Prvu lokaciju smo otvorili krajem 2015. godine. Od klasične prodavnice vina, ubrzo smo ga prirodno transformisali u concept shop i bar. Brzo smo shvatili i primetili da naši klijenti dolaze kod nas ne samo zbog kupovine, već i  da bi uživali u atmosferi prodavnice, kako bi "degustirali" francuski način života u samom srcu Beograda. Tada smo odlučili da svoju priču razvijemo ka concept shopu i baru kako bismo ugostili ljude u najboljim uslovima. U 2018. godini pronašli smo našu drugu lokaciju na Dorćolu u Gospodar Jovanovoj 47. Nedavno smo otvorili i treću lokaciju na Dedinju. Nadamo se da će u njoj naši budući gosti uživati isto koliko i u lokalima na Vračaru i Dorćolu.

Postoji veliki broj uvoznika i distributera vina i hrane u Beogradu, ali verujemo da je naša ponuda drugačija jer se trudimo da nudimo pravi ukus Francuske. Najlepši komplimenti su nam od gostiju koji kažu da nisu toliko uživali od poslednjeg boravka u Parizu ili Eks-an-Provansu. Naravno, puno Francuza iz francuske zajednice koji žive u Beogradu nas redovno posećuju i drago nam je kada čujemo da im Delice pomaže kada su nostalgični za domom.

ŠTA BISTE PREPORUČILI SA VAŠE VINSKE LISTE, ZA ONE KOJI NISU VELIKI POZNAVAOCI VINA?

Vino se odnosi na teroar i geografiju, te preporučujemo onima koji nisu poznavaoci vina da prvo probaju po jedno karakteristično vino iz svakog vinskog regiona u Francuskoj. Čvrsto verujemo da bi takav "Tour de France" bio savršen uvod za dalje istraživanje bogatstva francuske vinske kulture.

šta vas je motivisalo da ostanete u beogradu i koji su vam budući planovi?

kako si došla na ideju da otvoriš restoran u beogradu?

Uvek sam sanjala o tome da otvorim korejski restoran. Prethodno sam živela u Berlinu, ali je tokom mog boravka 2020. godine u Koreji, u Nemačkoj počeo karantin. Tako da sam došla u Srbiju kako bih putovala. Momentalno sam se zaljubila u Beograd i odlučila da ostanem i otvorim korejski restoran.

Koje su bile tvoje prve impresije o beogradu?

Još uvek se živopisno sećam dana kada sam stigla na aerodrom Nikola Tesla, otišla u centar grada i prošetala Knez Mihailovom ulicom. Ovaj grad mi je bio drugačiji od bilo kog drugog mesta na svetu. Ljudi su bili fini i ljubazni, ali i divlji. Beograd je bio živ, kao i sada.

koji je najbolji aspekt korejske hrane?

Najbolja stvar vezana za korejsku hranu je “Jeong” (정) koja se može prevesti kao saosećajnost, ljubav, povezanost i naklonost. Izražavate ljubav i naklonost prema svojim bližnjima dok delite hranu sa stola.

šta je to što vas izdvaja sa beogradske gastro scene? 

Postoji velik broj restorana u Beogradu koji služe kvalitetnu hranu, ali azijska a pogotovo korejska hrana je prava retkost u gradu. Moj plan je da upoznam ljude sa korejskom hranom, kulturom i vajbom. 

koji su ti dalji planovi?

Mnogo volim Beograd, Srbiju i ljude ovde, tako da bih volela da živim, volim i smejem se ovde!