Ako bismo godinama mogli da izmerimo sreću kao što merimo krvni pritisak, verovatno bismo otkrili da ona nije ravna linija, već nešto poput talasa, a život pun uspona i padova kroz godine.
Pitanje kada je čovek najsrećniji vekovima zaokuplja sve, pisce, filozofe, psihologe, vernike i naučnike. Postoje istraživanja koja sugerišu da sreća ima svoj obrazac i da ona ne dolazi u jednom trenutku i ostaje, već u nekoliko ključnih faza života.
KRIVA SREĆE
Psiholozi često govore o takozvanoj „U-krivulji sreće“.
Ona pokazuje da su mladi ljudi u dvadesetima relativno srećni, ali da sreća postepeno opada dok se ne dostigne najniža tačka u srednjim godinama (obično između 40. i 50. godine), a zatim počinje da raste ponovo u kasnijem životu.
Mladi ljudi u svojim 20-im godinama često osećaju euforiju zbog novih iskustava, prvi put su potpuno nezavisni, otkrivaju svet, zaljubljuju se, putuju i započinju karijere. Međutim, iako su fizički u vrhuncu snage, ovi rani odrasli periodi donose i anksioznost – hoćemo li uspeti u životu? Jesmo li doneli prave odluke?
Srednje godine donose realnost života. Karijera, brak, roditeljstvo, dugovi, zdravlje, sve postaje ozbiljno. Često se ljudi osećaju kao da su zarobljeni u rutini, dok istovremeno postaju svesni prolaznosti života. Mnogi u ovom periodu preispituju svoje odluke i suočavaju se s krizom identiteta.
Evo iznenađenja – istraživanja pokazuju da sreća počinje da raste nakon 50-ih i dostiže vrhunac u 60-im i 70-im godinama. Ljudi u ovom periodu imaju manje stresa, više slobodnog vremena i razvijeniji osećaj zahvalnosti. Deca su odrasla, karijera je uglavnom stabilna ili u završnoj fazi, a pritisci koje su osećali u srednjim godinama polako nestaju.
ZAŠTO SU STARIJI LJUDI SREĆNIJI?
Bolja emocionalna regulacija. Sa godinama dolazi mudrost. Ljudi postaju manje skloni stresu i fokusiraju se na pozitivne stvari. Takođe, imaju manje očekivanja od sebe, smanjuje se opsesija uspehom i dolazi do prihvatanja sopstvenog života. Tu je i više vremena za uživanje, penzionisanje i odrastanje dece znači više slobodnog vremena za hobije, putovanja i bezobavezno druženje. Dublji odnosi, umesto površnih veza, prioritet postaju kvalitetni odnosi s porodicom i prijateljima.
DAKLE, KADA SMO NAJ SREĆNIJI?
Prema istraživanjima, prosečan čovek dostiže vrhunac sreće oko 23. godine, zatim doživljava pad u srednjim godinama, a potom sreća ponovo raste i dostiže novi vrhunac oko 69. godine.
Naravno, sreća nije univerzalna formula. Sve zavisi od ličnog iskustva, okruženja i sposobnosti da pronađemo zadovoljstvo u sadašnjem trenutku. Možda tajna sreće nije u godinama, već u tome da iz svake faze života izvučemo ono najbolje.
Foto: Pinterest