Negativne misli nisu samo prolazni obrasci ponašanja i razmišljanja, one su deo složenih neuroloških procesa koji uključuju kognitivne distorzije, biološku predispoziciju i uticaj okruženja, naučnici sa Hardvarda prišli su drugačije ovoj temi i ponudili rešenja.
Naučnici sa Harvarda već godinama istražuju ovu temu kroz multidisciplinarni pristup, integrišući neuroznanost, psihologiju i bihevioralne nauke. Njihov rad nudi uputstva i detaljan uvid u način na koji mozak funkcioniše kada je u stanju preplavljenosti negativnim obrascima.
Prema harvardskim istraživačima, negativne misli često su rezultat kognitivnog preopterećenja – stanja u kojem mozak postaje pretrpan iracionalnim informacijama, ometajući kapacitet za donošenje racionalnih odluka. Ključni akteri ovog procesa su: Amigdala, deo mozga koji reguliše strah i emocionalne reakcije, preuzima kontrolu nad racionalnim procesima kada prepoznaje pretnju – stvarnu ili imaginarnu. Ovo objašnjava zašto negativne misli često doživljavamo kao neizbežne. Hipokampus, deo mozga zadužen za obradu sećanja, u stanju stresa otežava diferencijaciju između stvarnih i hipotetičkih pretnji, zbog čega negativne misli deluju istinito. Dugotrajna izloženost stresu koje povećava lučenje kortizola, što umanjuje sposobnost prefrontalnog korteksa da inhibira negativne misli. Ovaj proces direktno utiče na razvoj hronične anksioznosti i depresije.
Harvardski naučnici ističu da je rešavanje negativnih misli moguće kroz metode koje se oslanjaju na neuroplastičnost, bihevioralne intervencije i tehnološka dostignuća.
HARVARD TEHNIKA META-POGLEDA
Jedna od ključnih metoda razvijenih na Harvardu jeste vežbanje meta-pogleda. Ova tehnika podrazumeva zamišljanje sopstvenih misli iz ugla posmatrača, a ne učesnika, čime se smanjuje emocionalna intenzivnost negativnih iskustava. Studije su pokazale da je ova tehnika posebno korisna za osobe sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) i generalizovanom anksioznošću.
Prepoznavanje i prevazilaženje automatskih negativnih misli (ANTs), istraživanje objavljeno na Harvard Health Blog-u objašnjava kako identifikovati i neutralisati automatske negativne misli koje mogu sabotirati naše mentalno zdravlje.
REGULACIJA PUTEM BIOFIDBEKA
Primena biofidbek tehnologije omogućava osobama da vizualizuju svoje moždane talase u realnom vremenu. Neurolozi sa Hardvarda su razvili uređaje koji mere varijabilnost srčanog ritma (HRV) i aktivnost alfa talasa, pomažući korisnicima da prepoznaju obrasce ponašanja povezane s negativnim razmišljanjem i svesno ih preusmere. Ovo je tehnika koju ne možete da primenite samostalno, ali, ono što možete uraditi jeste da pokušate i sami da osvestite koja to ponašanja pokreću negativne misli u vašem mozgu. Kada to osvestite, možete da radite na promeni.
FARMAKOLOŠKA ISTRAŽIVANJA
Istraživanja na Harvardu trenutno ispituju lekove koji ciljaju specifične receptore u mozgu kako bi smanjili ponavljanje negativnih misli. Jedan od takvih lekova je ketamin, koji je pokazao potencijal u preusmeravanju moždanih puteva i prekidanju negativne spirale misli. Kako još uvek nemamo zvaničan lek koji bi mogao da blokira, tj. smanji protok negativnih misli, na vama je da se posvetite alternativnim metodama.
UTICAJ EPIGENETIKE NA NEGATIVNE MISLI
Negativne misli nisu isključivo produkt okruženja; one mogu biti i genetski uslovljene, a to je ono što se veoma često zanemaruje, zbog čega pojedinci najviše krive sebe u situacijama kada ne mogu da se obuzdaju od negativnih misli.
Harvardski istraživači otkrili su da traumatski događaji mogu izazvati epigenetske promene, modifikacije u ekspresiji gena, koje povećavaju rizik od negativnog razmišljanja kod narednih generacija. Zbog toga je takođe veoma važno da se bavite i oslobađanjem od generacijskih trauma.
Takođe postoje i stvari koje možete momentalno uvesti kako biste započeli proces oslobađanja, a koje se fokusiraju na epigenetiku, poput ishrane bogate antioksidansima, fizičke aktivnosti i meditacije koja se bavi otpuštanjem.
Harvard takođe sarađuje sa tehnološkim institutima na razvoju AI sistema za prepoznavanje i preusmeravanje negativnih misli. Ovi sistemi koriste algoritme za analizu govora i prepoznavanje obrazaca koji ukazuju na pesimizam, pružajući personalizovane predloge za mentalno zdravlje.
Takođe, tu je i poava u kojoj sve više ljudi koristi AI kada je reč o savetovanju, a ono što možemo slobodno da kažemo jeste da su ljudi zadovoljniji emotivnom podrškom koju dobijaju od veštačke inteligencije nego od recimo bliksih prijatelja i porodice. U slučaju da želite dublje da istražite temu, preporučujemo Hardvard blog namenjen lifestyle-u i zdravlju bude vaša stanica, te da budete u toku sa svim najnovijim istraživanjima.
Foto: Instagram – harvard, shawnysander