Svi to radimo. Čekamo bolji trenutak, sutra, pa čak i sledeći mesec, da bismo se konačno uhvatili u koštac sa svim onim što stalno guramo pod tepih. Da, odlaganje. Koji je vaš trenutni izgovor? „Nemam vremena”, „Preumorna sam”, „Moram da sredim još 100 drugih stvari pre nego što se uhvatim u koštac sa ovim”? Da, zvuči poznato.
E sad, možda se pitate, zašto to radimo? Zašto stalno čekamo da „sutra” postane dan kada ćemo konačno da krenemo, umesto da krenemo odmah? Niko od nas nije imun na odlaganje, i to je okej. Ali, možda je vreme da se zapitamo. Zašto to radimo, i kako da prestanemo?
PRONAĐITE RAZLOG
Strah od neuspeha. Odlaganje često dolazi iz jednog veoma ljudskog mesta – straha. Strah da nećemo uspeti, da ćemo napraviti grešku, da ćemo izgledati glupo pred drugima. I onda, umesto da preduzmemo nešto, radije odložimo, jer se tako osećamo sigurno. „Ako ništa ne uradim, ne mogu ni da pogrešim.” I naravno, to nije rešenje. Uzimanje pauze od stvari koje nas plaše često znači samo još više stresa na duže staze.
Perfekcionizam. Da, znamo, želite da sve bude savršeno. I to je sasvim u redu, ali samo ako vas to ne koči da uopšte počnete. Želimo da zadaci izgledaju besprekorno, da sve bude u „najlepšoj formi” pre nego što ga pokažemo svetu, ali potreba za idealizmom rađa potrebu za odlaganjem. U pokušaju da sve bude u najboljem redu, gubimo vreme pokušavajući da postavimo idealne uslove, a zapravo bi najbolje bilo da jednostavno počnemo.
Nedostatak motivacije. Ponekad je nešto što treba da uradimo jednostavno dosadno. Možda nije zadatak koji vas inspiriše, i to je potpuno razumljivo. Niko ne voli da sedi 8 sati za računarom odgovarajući na e-mailove ili sređujući dokumente koji jednostavno ne izazivaju uzbuđenje. Ali i to je život – svi imamo te rutinske, dosadne stvari koje treba da završimo. I, kao što svi znamo, izbegavanje njih nas samo vodi u još veći stres.
Loša organizacija. Zadaci koji izgledaju kao haos u najavi jednostavno nisu privlačni i eto potrebe za odlaganjem. Kada ne znamo gde da počnemo, osećamo se kao da ne možemo da se pomaknemo sa početne tačke. Sve deluje kao previše, kao lavirint sa previše izlaza, a nijednim ne možemo da krenemo. Ponekad je samo pitanje da se postavi plan da shvatimo šta je hitno, a šta može da čeka. Samo tako ćemo prestati da se vrtimo u krug.
KAKO POBEDITI
Zadaci, kao što su pranje sudova ili odgovaranje na e-mailove, nisu toliko zastrašujući kad ih razbijemo na male komade. Nemojte se opterećivati velikim ciljem. Počnite sa jednim malim delom. Možda ćete početi sa prvim pasusom izveštaja, ili prvim e-mailom. Osećaj kada završite jedan manji zadatak je sjajan i to će vam pomoći da nastavite dalje.
Tehnika Pomodoro: kratke pauze, veliki rezultati. Zaboravite na beskrajne maratone rada. Tehnika Pomodoro je spas. Fokusirajte se na zadatak 25 minuta, a potom uzmite 5 minuta pauze. Ove mini pauze nisu samo šansa za da popijete kafu ili da se istegnete – one su prilika da osvežite svoj um, pa da se ponovo posvetite zadatku sa novom energijom. Kroz nekoliko ciklusa, videćete da su mali napori bolje od dugog, iscrpljujućeg truda.
Ciljevi bez jasnoće nisu ciljevi. Ako želite da završite neki zadatak, postavite konkretne, merljive ciljeve. Umesto da kažete „Moram završiti izveštaj”, recite „Napisati uvodni deo izveštaja do 15 sati”. Onda se obavezujte da ćete to i uraditi. Postavite realne ili manje ciljeve, ali koji su dovoljno izazovni. Manje ćete imati potrebu za odlaganjem.
Prestanite da se obmanjujete. Svi imamo te male trikove, te male izgovore. „Sutra ću biti produktivniji.” „Sad nije pravo vreme.” I onda – još jedan dan odlazi, a mi još uvek nismo preduzeli ništa. Najbolje je da sebi postavite granicu: sada je vreme, i to je to. Jer, realno, nikada ne postoji „savršeni trenutak”. Ako stalno čekate da okolnosti budu idealne, samo ćete čekati zauvek.
Nagradite se za naporan rad. I to nisu samo velike stvari. Ako završite zadatak, nagradite se nečim što vam prija – možda šoljom omiljenog čaja, možda kratkom pauzom za omiljeni TV program. Nagrada stvara pozitivan krug: završite nešto, nagradite se, ponovite. Važno je da ne zaboravite da uživate u procesu.
Odlaganje nije nešto što se događa samo „drugima”.
Svi to radimo, jer je to ljudska priroda. Ali, ako želimo da prestanemo da se vrtimo u krugovima stresa i neurađenih zadataka, potrebno je da se suočimo sa uzrocima i da promenimo način na koji pristupamo obavezama u borbi protiv želje za odlaganjem.
Dakle, sledeći put kada uhvatite sebe kako odlažete, setite se – Nema više čekanja na „sutra” jer tako možete do sutra.
Foto: Pexels