Kad pomislimo na Japan, uglavnom nas asocira na efikasnost, preciznost i neverovatnu posvećenost detaljima. Od načina na koji pakuju poklon, pa sve do načina na koji izlaze iz voza bez da ikoga dodirnu. Ali kako je moguće da u društvu koje je tehnološki prezasićeno i jednako izloženo svakodnevnim stresovima, ljudi uspevaju da ostanu toliko disciplinovani i nenapadno produktivni? Tajna nije u motivaciji, već u filozofiji.
Kaizen
Kaizen (改善) doslovno znači „stalno poboljšanje“. Umesto da čekaju nalet inspiracije ili idealne uslove za akciju, Japanci veruju u snagu sitnih, svakodnevnih poboljšanja. Umesto „od sutra idem u teretanu 5 puta nedeljno“, Kaizen kaže: „Danas ću da radim 1 minut istezanja.“ I to svaki dan. Vremenom se tih minut pretvara u rutinu, a rutina u naviku.
Shoshin
Shoshin (初心) je koncept koji nas podseća da pristupamo svakom zadatku sa radoznalošću, čak i ako ga radimo 1000. put. Lenjost često nastaje kad mislimo da već sve znamo, da je sve dosadno, da ništa novo nećemo otkriti. Ali, ako pokušamo da sednemo za sto i radimo kao da prvi put nešto istražujemo, umesto automatski, fokus se vraća, a apatičnost popušta.
Ikigai
Ikigai (生き甲斐) se često prevodi kao „razlog zbog kojeg ustaješ ujutru“. To nije posao, ni novac, ni uspeh. To je tačka u kojoj se prepliću ono što voliš, ono što znaš da radiš, ono što svet treba i ono što možeš da naplatiš. Kad imaš svoj ikigai, motivacija ne zavisi od raspoloženja – jer znaš zašto nešto radiš.
Nemawashi
Još jedan koncept iz japanske kulture jeste nemawashi – pažljivo pripremanje terena pre nego što se nešto uradi. U praksi, to znači da se ne skače odmah u promene i akcije, već se gradi osnova, polako i metodično. To automatski smanjuje otpor, strah i prokrastinaciju.
Wabi-sabi
Za razliku od perfekcionizma koji često blokira akciju, japanski koncept wabi-sabi slavi lepotu nesavršenog, prolaznog i nepotpunog. Lenjost često krije strah – da nećemo uspeti, da neće biti savršeno, da ćemo se obrukati. Japanci su sa sobom načisto: biće grešaka, ali to nije razlog da se stane.
Možda ne moramo da pišemo haiku svako jutro ni da praktikujemo ceremoniju čaja, ali možemo da uvedemo male promene: 5 minuta čitanja, 10 minuta hodanja bez telefona, jedan novi zadatak dnevno. I to će biti dovoljno da jednog dana pogledamo unazad i kažemo: „Nisam bio lenj. Samo sam išao svojim tempom.“
Foto: Pexels