Remek delo francuske kinematografije, Amelie Poulain, reditelja Jean-Pierre Jeunet nosi sa sobom posebnu estetiku i uz muziku koja se takođe nametnula kao dominantna uvodi nas u bajkovit i ušuškan svet jedne iskrene duše sa kojom se sa lakoćom poistovećujemo.
Baš je to razlog zašto hoćemo svom ušuškanom domu da unesemo malo Amelie šika i starinske topline. Počećemo od njenog eklektičnog stana, karakterističnog po toplim nijansama crvene i narandžaste boje koje je scenograf odabrao za zidove. Ove tapete sa nenapadnim paternima, ovih dominantnih boja unose toplinu i osećaj prijatnosti i udobnosti u prostoru.
Usklađeno sa vintidž komadima nameštaja, porodičnim fotografijama i ponekim otkačenim detaljem, kao što je lampa-prasence doprinosi verodostojnosti liku protagonistkinje, obojen nežnom nostalgijom. Idealna je kombinacija ako nismo robovi trendova i jurimo ka modernom opremanju stana, koji nekada svedenošću, radi uštede prostora, nenamerno stvore efekat hladnoće. Zato je apsolutno poželjno negovati uspomene na vidljivim mestima, bilo u vidu nasleđene komode od punog drveta, starinske bakine lampe ili uramljenih porodičnih fotografija.
Interesantan detalj su i mali okrugli akvarijumi za zlatne ribice, onakve kakve je skoro svaka kuća imala sredinom prošlog veka.
Inspiraciju za ovaj, nazvaćemo ga eklektični pariski šik, crpimo i iz kafea u kome Amelie radi, a specifičan je po nameštaju u boji tamnog drveta, vintage posterima i toploj umirujućoj paleti kolorita.
Ova estetika je primenjiva kako u stambenom prostoru, tako i u lokalima, a čini se da je baš ovaj film preokrenuo trend preuređenja ugostiteljskih objekata u vintage pravcu.
