Ako TikTok nešto ume, to je da najjednostavnije ideje pretvori u viralni savet za „bolji život“. Poslednji u nizu je trend nazvan „Pravilo tri zalogaja“: trik koji se masovno širi mrežom i koji obećava uživanje u hrani bez griže savesti.
Pravilo glasi ovako: bez obzira da li je reč o parčetu torte, kroasanu ili burgeru, uzimate samo tri zalogaja i tu se zaustavljate.
Ideja iza toga jeste da su, prema tvrdnjama kreatora trenda, prva tri zalogaja i najukusnija, dok se kasnije zadovoljstvo smanjuje. Na ovaj način, tvrde promotori, možete „prevariti“ apetit i istovremeno izbeći nepotrebne kalorije.
I zvuči zavodljivo, posebno u eri kada svi tražimo instant rešenja za balans između uživanja i zdrave ishrane. Međutim, nutricionisti upozoravaju da iza ove jednostavne logike stoji ozbiljan problem.
„Pravilo tri zalogaja“ deluje privlačno jer obećava brzinu, kontrolu i instant rešenje. Ali nutricionisti jasno poručuju: iza ovakvih trendova krije se stara zamka dijetalne kulture. Ako želimo zdrav odnos prema hrani, ne treba da brojimo zalogaje već da naučimo da verujemo sebi, svom telu i ravnoteži.
Zašto je trend opasan?
Umesto da promoviše svesno uživanje u hrani, pravilo tri zalogaja vraća nas na staru dijetalnu kulturu – rigidna ograničenja i osećaj krivice ako ih prekršimo. Kod osoba sklonih poremećajima u ishrani, ovakav pristup može dodatno pogoršati odnos prema hrani.
Nutricionisti ističu da „zalogaji po broju“ stvaraju nepotrebnu tenziju. Umesto da naučimo da osluškujemo signale sopstvenog tela, ovakvi trikovi nas uče da verujemo pravilima s interneta. Rezultat je frustracija i opsesivno razmišljanje o hrani.
Ne postoji ozbiljan dokaz da ograničavanje na tri zalogaja donosi benefite za zdravlje ili metabolizam. Naprotiv, istraživanja pokazuju da restriktivni obrasci ishrane često vode u prejedanje i poremećaj ciklusa glad–sitost.
Rizik od otpada hrane. Oaj TikTok trend podrazumeva da ostatak bacite. U vreme kada se govori o održivosti i smanjenju otpada, ideja da namerno odbacujemo hranu zbog „pravila sa TikToka“ deluje apsurdno.
Šta kažu stručnjaci?
Nutricionisti umesto toga preporučuju balans. Jedan od najpraktičnijih saveta je 80:20 pravilo – 80% ishrane treba da čini nutritivno bogata hrana, dok je preostalih 20% prostor za uživanje bez griže savesti.
Takođe, praksa mindful eating-a, odnosno svesnog jedenja, nudi daleko zdraviji pristup. To znači da se hrani pristupa polako, pažljivo, da se uočavaju ukusi, mirisi i teksture i da se obrok završava onda kada telo pošalje signal sitosti, a ne kada „pravilnik“ kaže da treba stati.
Foto: Pexels