Jedno od najčešćih pitanja koje publika upućuje reditelju nakon projekcije filma glasi – u kom trenutku je nastala ideja za ovo ostvarenje? Sasvim logično, pitanje na mestu. Jer svi znamo da film nastaje u glavi reditelja ili scenariste mnogo, mnogo pre nego što počne snimanje, i mnogo pre nego što publika uđe u bioskopsku salu.
A kada je najbolje vreme za rađanje ideja? E, to je pitanje na koje kreativci pokušavaju da odgovore decenijama. Ipak, jedno se često ponavlja: ideje najradije dolaze onda kada ih aktivno ne tražimo – kada smo opušteni, rasterećeni i kad nam je pažnja usmerena na nešto sasvim drugo.
Najgenijalnije ideje nastaju u šetnji, razgovoru, dok gledamo kroz prozor ili sedimo za stolom, između dve kafe. Ideja se pojavi bez najave, pa je zapišemo u telefon, na papir ili, sasvim prikladno, na salvetu. Ali ideja sama po sebi još nije film. Između jedne rečenice i scenarija postoji čitav proces: treba je razviti, pronaći joj formu i razlog zbog kojeg će neko poželeti da je vidi na ekranu.
Upravo je taj prelazak iz ideje u priču ove godine u fokusu Granda, višegodišnjeg partnera i sponzora Sarajevo Film Festivala. Prvo, kroz konkurs za najbolji scenario za reklamu (konkurs i dalje traje, možete se prijaviti OVDE), koji će odabrati stručni žiri 21. avgusta ove godine (ime pobednika biće objavljeno 28. 08. 2026. godine na web stranici www.grandkafa.ba, a reklama u međuvremenu realizovana i prikazana na Sarajevo Film Fesivalu sledeće godine), a onda i kroz festivalsko jutro i tradicionalni Grand kafa doručak na Festivalskom trgu, mesto na kojem se ideje bukvlno rađaju – uz prvu jutarnju kafu.
Prvo jutro Festivala i Grand kafa doručak
Na Grand kafa doručku pričalo se o pobedničkom scenariju za reklamu, ali je pažnja bila posvećena i Grand festivalskoj šoljici. U pitanju je konkurs sa temom Hajde da imamo vremena za kafu i film na kojem Grand kafa pruža priliku mladim umetnicima iz regiona da izraze kreativnost i da kroz svoju ideju festivalske šoljice, koja se kasnije pravi u limitiranoj seriji, postanu deo Sarajevo Film Festivala. Prošlogodišnja pobednica konkursa za najlepšu festivalsku šoljicu je Jana Krstić iz Leskovca, koja nam je otkrila da joj je ideja za šoljicu sinula upravo dok je – pila kafu.
p.s zajedno sa Janom, na Grand kafa doručku pili smo Grand Gold domaću kafu prepoznatljivu po bogatom ukusu, peni i intenzivnoj aromi, koja je napravljena od pažljivo odabranih srednje uprženih zrna, uz tradicionalno mlevenje na kamenim mlinovima
Grand kafa sa… Pavelom Pavlikovskim
Festivalski ritam Sarajeva ne može da se zamisli bez još jednog tradicionalnog programa „Grand kafa sa…“ – druženju na kojem od najvećih filmskih stvaralaca današnjice možemo da čujemo ponešto i o rađanju ideja. Prva zvezda ovog programa bio je Pavel Pavlikovski, poljski reditelj čiji je film „Fatherland” otvorio ovogodišnji Sarajevo Film Festival (reč je o filmu koji mu je na ovogodišnjem Kanskom filmskom festivalu doneo nagradu za najboljeg režisera).
Istorijska drama „Otadžbina“, koja se odvija u samo pet dana, fokusira se na odnos nobelovca Tomasa Mana i njegove ćerke Erike – glumice, spisateljice i reli vozačice (tumači je sjajna Sandra Hiler). Leta 1949, na vrhuncu Hladnog rata (ovim filmom Pavlikovski zaokružuje svoju trilogiju o Hlanom ratu) otac i ćerka kreću na emotivno putovanje kroz razorenu Nemačku – od Frankfurta pod američkom dominacijom gde prima jednu nagradu, do Vajmara pod sovjetskom kontrolom, gde biva ovenčan drugom. Vraćajući se kući nakon 16 godina egzila u Americi, pisac Tomas Man ne suočava se samo s podeljenom domovinom, nego i s dubokim rascepom unutar sopstvene porodice.
Ispijajući kafu Pavel nam je otkrio kako je nastao film Fatherland, šta ga je inspirisalo na to da napravi priču, otkrivši nam da inače, ali ne konkretno i za ovaj film, ideje često crpi iz knjiga:
– Knjige sa koristio kao neki ključ za svet. Jer, literatura nam i pomaže da razumemo svet. Otvara ga pred našim očima iz nekog drugog ugla. I često su pisci bili neka vrsta lajmotiva u mojim filmovima, poput Dostojevskog. On mi je samo otvorio put da ispričam nešto potpuno drugačije – objasnio je reditelj, dodavši da u novom filmu nije bio zainteresovan za opus Tomasa Mana, iako voli njegove knjige.
Kad ima pravu ideju, reditelj poznat po tome da ne pravi filmove na „industrijski način“, odlučuje da joj se ozbiljno posveti, u celosti, na nekoliko godina.
– Volim sve da radim sam, da pišem, režiram, pa i da montiram. Da sve držim u svojim rukama. Kada odlučim da posvetim nekom filmu dve-tri godine života, onda moram zaista da imam sjajnu ideju. Kad imam sjajnu ideju, onda krećem u jurnjavu za sponzorima, ali i kad dobijem novac za projekat, pitanje je šta mogu da uradim. s tim. S druge strane, što jeftiniji film, to je veća nezavisnost… otkrio na je u programu „Grand kafa sa…“ Pavlikovski.
Pavel Pavlikovski, inače čest gost u Sarajevo Film Festivala (bio je ovde pet puta), naglasio je posebnu vezu sa Sarajevom.
– Osećam neku vrstu kontinuiteta. Moj razvoj kao reditelja nekako je povezan sa Sarajevom. Ovde se osećam kao kod kuće – istakao je reditelj.
I da, ništa tako brzo ne prizove osećaj doma nego Sarajevo – kroz ljude, razgovore, poznate ukuse i male rituale koji nas, gde god da smo, vraćaju u nešto poznato. Kafa je, naravno, jedan od njih.
Fotografije: Katarina Stefanović