10 stvari koje volim: Madlena Dašić

    29.04.2022.
    RECOMMENDED

    https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/madlenacover.jpg

    Madlena Dašić je multimedijalna umetnica, grafička dizajnerka i profesorka na Metropolitan Univerzitetu. Osnivačica je kreativne inicijative i dizajn studija “Artists Anonymous Belgrade”, gde samostalno i zajedno sa studentima radi na komercijalnim i humanitarnim projektima. Glavni fokus studija je socijalno angažovani dizajn koji ima za cilj da doprinese socijalnim aktivacijama. Otkrila nam je 10 stvari/ljudi/mesta koje voli.

    https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/165124254201062.jpg

    01

    Roze nebo

    Zalazak sunca od kada pamtim predstavlja trenutak kada se celi prethodni dan izbriše i sve se klarifikuje u tom jednom trenutku. Pogled u nebo mi je nekada i sada predstavljalo dubinsko čišćenje uma, i uvek je nosio isto značenje bez obzira na to da li sam ga posmatrala kao malo dete ili sada kao žena. Tu počast prirodi i magiji neba reflektujem na svoju decu, i tako je moj stariji sin jednog popodneva dok smo posmatrali zalazak zajedno izgovorio rečenicu koja mi ostaje utisnuta u srcu, a to je : „Ti uzmi roze nebo Mama, a ja ću plavo“.

    https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242544652405.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242545078911.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242544781992.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242545741401.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242544810122-scaled.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242545697575.pnghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242545409995.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242545053221.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/1651242543102546.jpg

    10

    Chatsworth škola u Singapuru

    Singapur. Mesto gde sam odrasla. Mesto koje me je skrojilo. Svaki manjak osuđivanja, svu empatiju i razumevanje različitih kultura dugujem ovom dinamičnom gradu/ostrvu. Sa 3 godine počinjem sa pohađanjem jedne ogromne internacionalne škole, gde bivam izgubljena, nesigurna, tužna, otuđena. Roditelji mene i sestru sa svojih 5 godina prebacuju u novo nastalu školu sa čitavih 20 đaka , koji vode bračni par Mr. i Mrs. Gay. Ona Engleskinja, on Koreanac. Tu dobijam krila. Nastavni kadar u toj školi prihvata mene i drugu decu kao svoju porodicu, i pomažu nam da rastemo i cvetamo onako kako bi jedna prava škola trebala dozvoliti deci. Ova internacionalna škola posle postaje jedna od glavnih u ovom dinamičnom gradu, i dan opraštanja od nje pamtim kao jedan od najtužnijih u mom životu. Volim kada izvučem godišnje „yearbook“-ove i listam svaku stranu koja me vraća u najlepše doba svog odrastanja. Volim što sam bila deo takvog kolektiva.

    Saznaj više:
    Povezani članci: