Stefana Gajića smo primetili na Instagramu (ok, a gde drugde?!). Čim smo prelistali radove ovog mladog grafičkog dizajnera, odmah nam je pala na um ideja o saradnji. Jedan DM, jedan razgovor, potpuno razumevanje i rezultat koji je pred vama: domaće glumačke legende predstavljene kao vodeće zvezde svetskih kampanja. Pa da objasnimo kako je tekao proces i šta se vrtelo po Stefanovoj glavi dok je radio na ovom mini-projektu.
Odakle inspiracija za ove genijalne kolaže?
Trend „lepljenja“ logotipa na šta god, traje već duže vreme. To je danas postala parodija u svetu dizajna, logo-uvek-na-svemu. Ovaj način komunikacije mi je fascinantan, gledao sam kako mogu da ga predstavim na šaljiv način. Hey Reilly je usavršio prikaz parodije brendinga, on koristi nekoliko fotografija, napravi kolaž i zalepi logo preko. Pravi lude kombinacije i pronalazi sličnost u njima. Pošto se pored grafičkog bavim i industrijskim dizajnom težim ka jednostavnim rešenjima. To je bio početak ove ideje. Samim tim, malo sam dublje krenuo da posmatram koliko slika i sam logo tj. brend vrednosti mogu da se povežu.
Kako je tekao brainstorming sa samim sobom za ovaj projekat?
Nakon što sam shvatio šta želim da uradim trebalo je sakupiti materijal. Najveći izazov je bio naći dobre fotografije. Odlučio sam da prvo otkrijem šta sve mogu da pronađem, pa ću lako kombinovati sa logotipima. Kada vidite stariju fotografiju, odeću, osvetljenje, položaj tela, osobu koja je na fotografiji – brend asocijacija dodje sama od sebe.
Da li su glumci koje si izabrao ovde slučajno ili imaju za tebe neko dublje značenje?
Naravno birao sam ljude koje poštujem i volim, ali prvenstveno sam želeo da koristim fotografije legendi. Ljudi koji su na fotografijama nose određenu težinu i ozbiljnost. Mislim da je odgovarajuće da veliki umetnici budu uz velike brendove.
To znači da si upoznat sa srpskom kinematografijom. Filmovi koje izdvajaš?
Mislim da je za svakoga ko se bavi vizuelnom komunikacijom film veoma bitan. Za mene je kinematografija prošlog veka nešto što je neprevaziđeno. Mnogo mi je bliža i bolja od onoga što se danas pravi, u velikoj većini slučajeva. Neki moji favoriti su „Piknik u Topoli“, „Davitelj protiv davitelja“, „Crveni i crni“.
Kako si povukao paralelu između ovih ličnosti i modnih brendova? Da li su asocijacije bile momentalne?
Svaki brend nosi određene vrednosti. Oni, u ovom slučaju glumci, nose osećaj publike uz sebe. Osećaj kako mi njih vidimo i dožiljavamo. Cilj mi je bio da to vizuelno predstavim. Spajao sam ljude i brendove po tom generalnom osećaju – prefinjeni, kulturni, kul, elegantni itd.
Da li će naša retro estetika istočnog bloka zauvek biti u trendu?
Mislim da za svaki vizuelni pravac koji je veoma upečetljiv i prepoznatljiv, postoji period kada je popularan i kada nije. To je normalno. Mislim da ce uvek biti aktivan u nišama i odredjenim krugovima, a da taj mainstream talas dođe, pa ode, pa se ponovo vrati – i tako u krug.
Čija te estetika (kojeg modnog brenda) fascinira?
Ja sam još uvek na Balenciaga talasu. Ne konkretno patika i dukseva sa ispisima brenda, već njihovog celokupnog predstavljanja. Fotografije, revije, reklame, social media… Za mene je to nešto što se potpuno razlikuje od današnje scene. Pored toga mi je Dior by Kim Jones nešto što je muškom modnom svetu sišlo sa nebesa.
