Neke životne priče su neobičnije od drugih. Jednu takvu sa nama je podelila dr Tamara Redža, specijalistkinja plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, koju je život vodio od Srbije do Brazila. Ona je rođena u Beogradu, osnovne studije završila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a specijalizaciju iz plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na Vojnomedicinskoj akademiji. Tamaru možda znate i sa društvenih mreža, ona je aktivna na Instagramu i TikToku i na taj način prkosi stereotipima o zvaničnosti koja prati ovu profesiju. Kako njena svakodnevica u Brazilu izgleda i čime se još u slobodno vreme bavi – napisala nam je u ovoj razglednici.
Ispričajte nam kako je izgledao Vaš put do života u Brazilu?
Kao apsolvent medicinskog fakulteta, 2015. godine, otišla sam na studentsku razmenu u Brazil u grad Florianópolis, koji zovu “ostrvo magije”. Moja magija se upravo tamo desila. U bolnici sam bila na odseku plastične hirurgije i tamo se desila ljubav na prvi pogled, da ne kažemo – šav. Tada sam znala da želim da specijaliziram plastičnu hirurgiju i ništa drugo. Čak sam dobila i ponudu da dođem u tu bolnicu na specijalizaciju, što je u tom trenutku bio preveliki korak za jedno “dete” koje nikada nije otišlo iz svog grada na duže od mesec dana. Međutim, ostala sam u kontaktu sa svim kolegama i prijateljima iz bolnice, koji su me stalno zvali da dođem da ih posetim.
Vratila sam se u Srbiju, i nakon završetka fakulteta, stažiranja, volontiranja na Prvoj hirurškoj klinici u KCS i čekanja, uspela sam da upišem specijalizaciju iz plastične hirurgije na VMA. Tu sam posvećeno radila 5 godina i trudila se maksimalno da naučim od onih dragih kolega i učitelja koji su bili voljni da dele svoje znanje, kako u VMA, tako i u privatnoj praksi, na čemu ću im zauvek biti zahvalna. Želim da istaknem da se ništa od ovoga ne bi desilo bez podrške mojih roditelja, kako finansijske, tako i emocionalne, pošto u našoj zemlji nije lako izabrati put medicine bez mogućnosti zaposlenja nakon završetka fakulteta i raditi tako odgovoran posao bez prihoda, čak i u toku specijalizacije.
Mi živimo u gradu koji se zove Jaraguá do Sul, koji pripada državi Santa Catarina, na jugu Brazila, koji je i najbezbedniji deo Brazila i ima dosta evropskih doseljenika, pa nije neuobičajeno da neko ima svetlu kosu i svetle oči, zato se često zbune kada čuju moj naglasak strankinje kada pričam portugalski, jer svi misle da sam Brazilka.
Kod života u Brazilu me je najviše iznenadilo to koliko se čovek ovde oseti kao kod kuće, ne znam da li je to do njihove pozitivnosti, druželjubivosti i pristupačnosti ili je jednostavno energija ove zemlje takva.
Živite u gradu Jaraguá do Sul, gde najviše volite da provodite vreme?
Jaraguá do Sul je jedan od najzelenijih gradova koje sam ikada videla. Ima mnogo lepih parkova i reka, pa me jedan deo šetališta uz reku podseća na moj Zemun. Tamo najviše volim da idem.
Vikendom najčešće koristimo slobodno vreme za učenje, putujemo, provodimo vreme sa mojim svekrom i svekrvom- organizujemo neki ručak ili se vozimo motorima. Njegovi roditelji su najzanimljivi par koji sam ikada upoznala, avanturisti od 60 i nešto godina koji žive život punim plućima, voze motor i putuju širom zemlje, a zaljubljeni su kao da im je prva godina zabavljanja. Nadam se da ćemo i mi ostati takvi, imamo na koga da se ugledamo.