Povezano
Kada putujemo na dva ili tri dana, raspored vrlo brzo postane pregust: izložba koju želimo da vidimo, četvrt kojom treba prošetati, jedno mesto za večeru koje smo sačuvali još kod kuće. Brunch u Beču tokom jeseni, u nekom od novootvorenih restorana ili, pak onih etabliranih, je dobra prilika da iskoristimo poslednje dane miholjskog leta u jednom od najlepših gradova (ovo, naravno, kažem potpuno subjektivno) Evrope. U Beču se, kao uostalom i u mnogim drugim gradovima, gotovo svakodnevno pojavljuju nova mesta koja su konceptom i menijem prilagođena upravo novouspostavljenom ritmu turista, ali i „običnih ljudi“, odnosno lokalnog stanovništa koje sve ređe odlazi u restoran ili bistro tokom ustaljenih termina za doručak, ručak i/ili večeru.
Upravo sa idejom takvog doživljaja, izdvajamo tri lokala koja hranom, enterijerom i atmosferom nude upravo priliku za bečki ugođaj o kakvom maštamo tokom jesenjih dana, kada najviše turista i planira svoju posetu austrijskoj prestonici.
Brunch u Beču na mediternski način
Ako ste Mariahilfer Straße do sada vezivali uglavnom za kupovinu i put prema Vestbanhofu, restoran Boca je dobar razlog da na tom potezu konačno napravite pauzu za autentičan brunch u Beču. Restoran se nalazi u hotelu The Companion, a vodi ga Lorin Terin, Novozelanđanka koja je prethodno u Londonu razvijala recepte za Otolengi, a potom radila kao kulinarska direktorka grupe NENI. Taj profesionalni put prilično dobro objašnjava ono što se događa na stolu: Mediteran ovde nije jedna određena kuhinja, već način na koji se jede. Mnogo manjih tanjira, sezonskih proizvoda, začinskog bilja i hrane koja ima više smisla kada je delite sa nekim.
Boca Brunch Club više podseća na kasni mediteranski ručak nego na standardni vikend doručak. Enterijer je prvi razlog da zastanete, a hrana razlog da ostanete. Drvo, mermer, istorijski detalji zgrade i čitav plafon prekriven toplim svetlećim kuglama daju prostoru nešto između modernističkog Beča sedamdesetih i savremenog mediteranskog restorana. Kada je vreme dobro, postoji i unutrašnje dvorište koje deluje prilično daleko od saobraćaja Mariahilfer Straße. Ovde bismo svakako došli u društvu. Boca je mnogo zanimljivija kada između nekoliko ljudi kruži više tanjira nego kada svako naruči svoje i uredno ostane na svojoj strani stola.
Brunch u Beču na londonski način
Restoran Poco je drugačiji tip mesta. Ovde je jednako lako zamisliti sebe sa kafom ujutru, picom nekoliko sati kasnije i koktelom kada je već postalo jasno da ostatak dana verovatno neće izgledati onako kako ste ga planirali. Nalazi se u hotelu Miiro Spittelberg, nekoliko minuta od Muzejskog kvarta, ali mnogo više liči na lokalni restoran nekog londonskog kvarta nego na hotelski lokal. Nije ni slučajno: koncept su razvili Džejk Baknol i Džejkob Statard, koji stoje iza londonskog projekta D4100.
Poco sebe opisuje kao „vaš novi lokal u sedmom okrugu“, što je možda i najpreciznije. Ujutru su tu jaka kafa, peciva i doručak; kasnije dolaze italijanski sendviči i manji tanjiri, a uveče pice tankog i hrskavog testa, kokteli, prirodna vina i hladno pivo. Na meniju se pojavljuju eksperimentalne kombinacije: pizza sa chorizo salamom, umućenom fetom, komoračem i ljutim medom, kroketi, testo sa puterom od belog luka, banofi i ozbiljna količina tiramisua.
Zidovi su puni ploča, di-džej pult zauzima dovoljno važnu poziciju da odmah bude jasno da nije dekoracija, a petkom i subotom uveče zaista preuzima prostor. Petkom svira kolektiv Blackness, isključivo sa vinila, uz haus, fank i hip-hop, dok se subotom za pultom smenjuju njihovi prijatelji i stalni saradnici. Zbog toga nam se Poco dopada upravo kao mesto za kasni doručak koji nema jasno definisan kraj. Ako vam se nakon druge kafe više ne žuri ka sledećoj znamenitosti, verovatno ste ga dobro odabrali.
Brunch u Beču na bečki način
Treća adresa vodi nas u treći bečki okrug, u The Hoxton, gde se nalazi Bouvier. Zgrada je nekada bila sedište austrijske Privredne komore i nosi dosta svog prvobitnog modernističkog karaktera. Enterijer restorana nastavlja tu priču kroz teraco, tamnocrvene površine, zaobljene klupe, dosta drveta i detalje koji se oslanjaju na austrijski dizajn sredine 20. veka. Rezultat nije nostalgičan, već dovoljno filmski da ćete verovatno fotografisati prostor pre nego što stigne hrana. Za vikend ovde postoji vrlo konkretan razlog da dođete: subotom i nedeljom od 12 do 16 časova služi se bistro branč, zamišljen kao kombinacija bufeta i jela koja se poručuju sa menija.
Kuhinja spaja evropski bistro i njujorški senzibilitet, pa se na branč meniju pojavljuju stvari poput francuskog omleta sa sosom od putera i vlašca, prženog brioša, avokada sa poširanim jajetom i njujorškog sendviča sa jajima, slaninom i čedarom.
Fotografije: Mykhailo Volkov / Pexels