I dalje smo opsednuti hotelom The Grand Budapest, otkrivamo vam mesta koja izgledaju kao da su ispala iz tog filma
Svet režisera Wesa Andersona jeste svet u kome bismo voleli da živimo zauvek, pastelne scenografije uz obaveznu retro notu predstavljaju kulise za optimističan i neopterećen život. Ne čudi onda da je njegov izmaštani Grand Hotel Budapest ostavio ozbiljan trag na ugostiteljskom svetu danas. Nepostojeći hotel prvi put smo na velikom platnu videli 2014. godine i gledajući unazad možemo da se složimo da je upravo ovaj enterijer možda imao i najveći uticaj na trendove u hotelijerstvu. Ideja o luksuzu prohujalog vremena ukrštena sa ušećerenom nostalgijom je od same premijere odjeknula, a danas, šest godina kasnije, svedoci smo da su se u pastelne nijanse i uz dozu simetrije „obukli“ hoteli i restorani od Londona, preko Hong Konga, do Seula. Sva ta mesta odlikuje osećaj dobrodošlice i prepoznatljivosti, kao da ste već bili u tom prostoru, a to u ovim nesigurnim vremenima može da deluje utešno. Uspešna hotelska grupa Experimental Group ozbiljno se poigrava sa Wesovim vizuelnim nasleđem, otvarajući hotel za hotelom koji je jasno inspirisan njegovom estetikom. I najbolje od svega? Svi izgledaju toliko dobro da želimo još!
Poslednji u nizu otvoren je u švajcarskom skijalištu Verbier – Experimental Chalet. Ovde su gostima jasne reference čim zakorače u prostor i ugledaju recepciju. Retro zlatne lampe postavljene su simetrično na pastelnom šanku, dok su u pozadini vidljivi nizovi ključeva sa kićankama i to u vrlo sličnoj nijansi crvene kakvu smo videli u filmu. Korišćenje ključeva dodatno podvlači misiju koju je ovaj kul hotelski lanac sebi zadao da sa svojim gostima izgradi ličnu vezu, uz upliv tradicije i istorije. U sobama se nastavlja ista tema, paleta je svedena, a sav nameštaj nosi jasnu retro notu zbog igre sa zaobljenim ivicama. Za enterijer Chalet hotela bio je zadužen dizajner Fabrizio Casiraghi koji se tu dobro zabavio vešto spajajući moderni minimalizam i autentični izgled kućice na snegu. Rezultat je prilično spektakularan i jasno je da će u budućim godinama ovaj hotel biti omiljen ne samo među ljubiteljima Wesove estetike, već i među skijašima, ali i svima onima koji od zimskog odmora zahtevaju i mrvicu trenda – dobar restoran, bar i spa centar.
Hoteli u Londonu niču kao pečurke posle kiše, a da bi jedan ostao šik, trendi i poželjan zahteva trud čitavog tima. The Ned je otvoren 2017. godine, a i dalje važi za jedno od najkul mesta u britanskoj prestonici. Hotelijeri Andrew Zobler (vlasnik Sydell grupe) i Nick Jones (vlasnik lanca Soho House lanca) udružili su snage kako bi zgradi nekadašnje Midland banke vratili stari sjaj pretvorivši je u jedinstvenu kombinaciju hotela, privatnog kluba i restorana. Banka je originalno otvorena 1924. godine, a dizajneri zaduženi za renoviranje Adam Greco, Alice Lund i Rebecca King posegnuli su duboko u arhivu u potrazi za inspiracijom. Old school u à la Anderson paleti ni danas ne ostavlja ravnodušnim.
Hotel Seine u Seulu tehnički nije hotel, ali nije ni daleko od toga! U zgradi je nekada zaista bio hotel, a sada se na šest spratova rasprostiru kafe i restoran, svaki sprat je različit i lokacija je poznata jer je tu snimljen deo popularne korejske serije „Hotel Del Luna“. No, u prizemlju nema ni traga od te TV drame, već je lobi u potupnosti preslikan iz filma „The Grand Hotel Budapest“, od retro lampi, preko crvenkastih drvenih panela i niza starinskih ključeva sve je tu. Idilu kvari samo moderan aparat za kafu tik pored šanka.
Ono što se nameće kao pitanje jeste zašto je jedan filmski hotel pokrenuo ovakvu dizajn lavinu? Pre svega i filmovi i hoteli pripadaju svetu snova, gde je realan život u drugom planu, složićete se da od putovanja priželjkujemo fantaziju. Svi smo zapravo bili u tom nekom starom hotelu koji je propao, ali uz vidljiva oštećenja, vidljive su i uspomene tog mesta i njegova istorija. Lako je zamisliti nekadašnje događaje, sastanke, užurbane goste u zlatnim danima. Zapravo je „The Grand Hotel Budapest“ postao na neki način simbol stabilnosti u ovim brzim, digitalnim vremenima. Pri samom skiciranju scenografije Wes i dizajner Adam Stockhausen su kao polaznu tačku iskoristili stare hotele koji su nekada postojali. Hotelski lobi „glumila“ je napuštena robna kuća Görlitz na istoku Nemačke, blizu granice sa Poljskom. Lokaciju su doterali po uzoru na hotele kao što su Grand Hotel Pupp u Karlovim Varima i Gellert u Budimpešti.
Pomno pratimo Instagram profil @accidentallywesanderson, ali možda bi trebalo uvesti i hashtag „Wes Anderson sa namerom“. Jer kada se malo zamislite kao da smo upali u film, svuda se pojavljuje besprekorna simetrija, paleta iz pedesetih godina XX veka koja se vrti oko boje pistaća i sladoleda od jagode, detalji kao lampe i stolice su pravilno pozicionirane, to je dizajnerski potpis koji dobro poznajemo i volimo. Ipak, filmski setovi su prolazni, a ovi hoteli će nastaviti život i biti centar dešavanja u decenijama koje slede. Videćemo kako će mutirati ovaj neodoljiv pastelni trend, a za sada besramno uživamo u ovoj nežnoj maštariji.