Putovanja donose više od uspomena i gomilu fotografija za društvene mreže. Ona nose lekciju iz empatije ukoliko smo, naravno, dovoljno otvoreni. Kada kročimo u nepoznato, prisiljeni smo na to da gledamo svet očima drugih ljudi. Upravo to nas na podsvesnom nivou uči razumevanju i poštovanju različitosti.
Strani jezici, drugačiji običaji i kulturni kodovi često nas zbune, uplaše, frustriraju. Ali, baš kroz te situacije učimo saosećanju. Osećaj ranjivosti, dok tražimo put ili pokušavamo da komuniciramo bez reči, podseća nas koliko je važno biti strpljiv i otvoren prema tuđim iskustvima, običajima i koliko smo zapravo zavisni od drugih ljudi. Putovanja nas primoravaju da se maknemo iz sopstvene „komfort zone“ i sagledamo svet kroz tuđe oči. Da se, ukoliko smo u nevolji, unizimo i tražimo pomoć od potpunih stranaca.
Zamislite situaciju: stojite na nepoznatom trgu u dalekoj zemlji, pokušavate da naručite hranu na jeziku koji ne razumete, da pronađete prevoz, put do hotela u momentu kada nema nikoga na ulici. Srce vam brže kuca, osećate se uplašeno. Upravo taj trenutak ranjivosti otvara vrata empatiji, shvatate kako se ljudi osećaju kada im je svet stran i kako se male geste ljubaznosti doživljavaju drugačije.
Kulturalna raznolikost u prvom planu
Putovanja nas takođe uče kulturnoj empatiji. Upoznavanje lokalnih tradicija, kuhinje i načina života razbija stereotipe i otkriva bogatstvo ljudske raznolikosti. Na primer, učestvovanje u religijskom običaju ili neki drugi tradicionalni momenat koji na prvi pogled deluje čudno, može otvoriti razumevanje koje nikad ne bismo stekli gledajući samo spolja.
Stručnjaci tvrde da ljudi koji redovno putuju pokazuju veću sposobnost razumevanja tuđih perspektiva i izražavanja saosećanja, kao i da imaju bolju emocionalnu inteligenciju, te da su spremniji da pomognu drugima. To je logično: svaki put kada upoznamo nekoga ko razmišlja ili živi drugačije, suočavamo se sa sopstvenim predrasudama i učimo da ih prepoznamo i prevaziđemo.
Empatija kroz susrete
Jedna od najdragocenijih lekcija dolazi iz ljudskih susreta. Putovanja često povezuju ljude koji se inače nikad ne bi sreli. Upravo ti susreti pokazuju koliko smo u osnovi slični sa onima koji su na prvu potpuno različiti od nas: delimo iste emocije, težnje i strahove. Suočavanje sa tim univerzalnim iskustvima gradi saosećanje koje traje mnogo duže od same avanture.
Ono je unutrašnje putovanje prema većoj ljudskosti. Svaki susret, svaka greška i svaki trenutak nesigurnosti gradi sposobnost razumevanja drugih, veštinu koja je u današnjem svetu dragocenija nego ikad.
Putovanje je praksa: ona zahteva vreme, pažnju i spremnost da se maknemo iz sopstvenog sveta i pogledamo tuđi. Zbog toga, investirajte u putovanja ukoliko želite da investirate u svoju ličnost.
Foto: Pexels