Svakog proleća priča je ista…ide otprilike ovako, posle prvog ushićenja prizorom ocvetalog drveća (mogli bismo satima da buljimo u raskošno drveće magnolije) u nama se javlja impuls da sve ostavimo, preselimo se u prirodu i uživamo u snenim smenama godišnjih doba. Naravno, svesni smo da je to fantazija koja nema mnogo veze sa stvarnim životom, ali nekada bismo da je malo produbimo, da zaista odemo na selo isključimo telefone i sve ljude koji nam se mešaju u frekvenciju života. Zato danas sa vama delimo adrese iz naše male crne knjižice, ovo su maleni seoski hoteli širom Evrope gde je život u najsporijoj traci zagarantovan, a dobar osećaj se budi čim spustite kofere u svoju sobu. Nema na čemu i drugi put.
Riurau de María
