Šta sam naučila putujući sama

Kada prvi put spakujete kofer za solo putovanje, u njemu je više emocija nego odeće. Uzbuđenje, strah, euforija, sumnja – u sebe, u druge. I kao da čitav vaš život stane između jedne torbe i jedne karte. A onda, čim zakoračite van granica poznatog, desi se ono što niko ne može da vam prenese ni kroz savete ni kroz Instagram storije ni kroz priču. Počnete da učite. O sebi, o svetu, o ljudima. Putujući sama, naučila sam više nego što sam mogla da pretpostavim.

Svet nije strašno mesto

Pre nego što sam krenula, svi su imali neki savet: „Pazi kome se obraćaš“, „Nemoj noću sama“, „Zovi ako ti nešto zatreba“. Naravno da sam slušala, oprez nije loš, ali vrlo brzo sam shvatila da većina ljudi širom sveta želi samo da pomogne.

Ljudi su mi pokazivali put, prevodili, delili sa mnom kafu, a neki su mi samo pružili osmeh koji je tog dana bio dovoljan. Upoznavala sam ljude sa lakoćom koju nemam u svom rodnom gradu. Delila sa njima priče i iskustva iz svog života, kao što su oni delili priče i iskustva sa mnom. Bez laži i bez prevare. Ponosno mogu da kažem da do sada nisam imala niti jednu neprijatnu situaciju, a čak i da jesam u njoj nisam bila potpuno sama.

Samostalnost se ne uči „kod kuće“

Znala sam da mogu da operem veš i da napravim ručak, ali nisam znala koliko sam zapravo samostalna dok nisam morala da rešim izgubljeni pasoš bez ijedne poznate osobe pored sebe. Kada si sam, nema „ajde pomozi mi oko ovoga“, sve moraš ti – da rešiš smeštaj, prevoz, hranu, budžet.

Sama ne znači usamljena

Postoji ogromna razlika između biti sam i biti usamljen. Na putovanjima, kada nemaš s kim da deliš trenutke, naučiš da ih doživiš sam. Gledala sam zalazak sunca i plakala od lepote, ali i od činjenice da sam sama i da mi je mnogo, mnogo lepo što ga nisam propustila. U hotelima, kafeterijama i restoranima, na plaži ljudi su mi stalno prilazili i sami želeli da budu u mom društvu. Prvi put sam shvatila da ne moram nikada da čekam na nekoga iz svoje okoline da bih otišla negde.

Navigacija života postaje lakša

Kada se snađeš u nepoznatom gradu bez interneta i sa mapom koju ne znaš daaa gledaš mnogo manje te uplaši kada ne znaš odgovor na neko životno pitanje. Solo putovanja su mi ojačala instinkt. Naučila sam da verujem sebi, da pratim osećaj, da kažem “ne” kada treba, ali i “da” kada osećam da je neki put ispravan. Tih nekoliko dana ili nedelja van svoje svakodnevice pomogla su mi da bolje slušam sebe i da shvatim da je upravo izgubljenost nekada najlepši deo puta.

Usporavanje

Kada putujem sama, ne trčim kroz gradove da “vidim sve”. Slušam sebe, nekad mi se sedi u istom kafiću tri sata, nekad želim da lutam bez cilja, nekada ceo dan provedem u sobi i posmatram ljude sa terase ili balkona. Uživam u tempu koji meni prija, a ne koji društvo diktira. U tom ritmu sam naučila kako da budem prisutna i da uživam.

Vraćam se drugačija

Nijedno solo putovanje nije bilo isto, ali svako me je promenilo. Donelo mi je hrabrost, zahvalnost, šire vidike i, najvažnije, poverenje u sebe.

Foto: Pexels