Tinos – tajnovito ostrvo za intimno hodočašće
Skrivena Grčka.
I evo me napokon na Tinosu. Znala sam da ću ovde doći još pre leta i to od kad mi je Diane Alexandre u Atini pričala o njenom iskustvu sa Tinosa, neobičnim selima u brdima, promenljivom pejzažu, vetru i kapelicama na svakom brdu koje kao da izlaze iz stene.
Senja i ja lutamo po Tinosu, uglavnom uzbrdo. Naš mali Fiat 500 i njegov otvoren krov koji nam romantično podiže kosu, ali i unosi vrelinu u glavu, odbija saradnju i nikako da ga razumemo, njegovu nemoć da se kreće brzinom kojom bi mi htele.
Čini mi se da je ovde i nebo drugačije, spojeno sa ostrvima preko puta, Mikonosom, Androsom i Sirosom. Ovde vetar dominira skoro cele godine, more se uzdiže i pravi neobičan veo na nebu. Dok jurimo po ostrvu od sela do sela, osećamo miris žalfije i divljeg origana, a svaki čas proveravamo jedna drugu da li smo osetile i kanabis ili je to ipak grmlje neke drvenaste biljke.
Bogovi vole Tinos
Bogovi vole Tinos. Nekad je bio centar obožavanja Posejdona i čuveno svetilište Device Marije. Hodočasnici dolaze da se iscele, puzeći ritualno od luke do vrha brda gde je čuvena Panagija Evangelistria.
Ovo je za mene takođe neka vrsta hodočašća. Zanima me gde će me odvesti. Ovaj put je drugačiji, jer dolazi u trenutku kada ni sama po prvi put ne razumem promene u prirodi i dolazak najlepšeg godišnjeg doba.
Nisam spremna da izađem napolje i suočim se sa sobom koju ne prepoznajem, baš kao ni ovo leto koje uporno pokušava da me uključi.
Tinos čekam već mesecima, kao da će mi dati najvažnije odgovore, možda baš one za koje još nemam ni adekvatna pitanja.
Svako putovanje je šansa da vidimo nešto drugačije u sebi. Ovaj put imam poverenja u Tinos, kao u najboljeg prijatelja. Jer on ne prima bilo koga. Ovo je mesto gde dolaze samo ljudi koji znaju i žele da se sklone, u pećine od starih kuća obojenih u belo i plavo (dijapazon plave boje na prozorima) sa mermernim detaljima i paternima od belo sivog kamenja na ulazima. Sa svake litice se čuju divokoze kako uporno šalju pozdrave drugaricama na drugom brdu i ne mogu da ne pomislim kako je njima ovde interesantno i dinamično baš kao i priroda po kojoj se kreću.
Paralelno sa njihovim razgovorima, u selu Kardiani Senja i ja vodimo razgovore na terasi, dok čekamo da se roze nebo oboji u tamno sivo. Otvorene smo za duboke spoznaje. Gradimo poverenje na mestu gde nas ništa neće bolje ogoliti nego mi same jedna drugu.
Putevi između sela su krivudavi i usamljeni. Kažu da ima 66 sela (40 naseljenih), neka su katolička, neka pravoslavna, sa arhitektonskim podsetnicima na veći deo mletačke vladavine. Zakrivljeni prolazi i uklesani golubovi iznad vrata, po neka ikona i simboli Tinosa, kuće za golubove koje razbacane ponosno stoje ovde još od 18. veka.
Da li ovde ima prostora za misli koje su se usidrile u naše fioke ili ih sada ipak možemo utišati do kraja?
Zbunjene smo zbog tišine. Vrtimo se u pokušaju da razumemo ko su ljudi koji ovde žive, zašto Francuzi ovde kupuju stare urušene kuće ili prave studio za istraživanje svojih nedosanjanih hobija.
Kažu da Tinos sam pronađe ljude koji ovde pripadaju.
I na kraju pronalazimo to moje mesto koje tražim kao u snovima bez kraja i početka.
U selu Volax brda su prekrivena velikim oblim stenama, loptama koje su se nagurale jedna do druge, u raznim veličinama i nijansama braon i tamno sivo. Da li je ovo ogromno okruglo kamenje formirao glečer ili su ga divovi kreirali za kuglanje? Priča se da je Sizif otkotrljao kamenje uzbrdo i ostavio ih sve baš ovde u dolini sela Volax.
Ovde se osećam kao da sam i sama bila deo nekog velikog tektonskog poremećaja koji se pretvorio u igru prirode.
Ležim na stenama i slušam šta žele da mi kažu. Da li ću biti dovoljno hrabra da ih razumem ako mi otkriju tajne ovog mesta i zašto su baš mene pozvale ovde?
Za sada toliko. U sledećoj priči želim da vam predstavim divne ljude koje smo ovde pronašli:
- Virginie, Parižanku koja je napravila multidiscipinarni prostor u staroj kući sa dvorištem u samom centru
- Taxidi Tinos, Carol koja pronalazi istorijske predmete koji imaju priče kao u romanima, a ponosno ih izlaže u galeriji Trela
- Annu, fashion stilistu i njen koncept store Katsiki
- Modernog junaka kreativnosti na Tinosa, Teodora Anastasatosa i njegov art shop Zosma
- Keramičarku Sabrinu Bindu.
Do skorog čitanja, zažmuri i pusti Tinos da ti šapne tajnu.
Fotografije: Senja Vild