Seks je često predstavljen kao čista „fizička razmena“, „hemija“, „strast“, „instinkt“. Međutim, iza tog sloja tela krije se čitav sloj psihe. Ego, ta suptilna, ponekad preglasna sila našeg identiteta, često upravlja seksualnim ponašanjem više nego što želimo da priznamo. A pitanje koje se postavlja nije samo ko vodi igru u krevetu, već da li uopšte znamo ko je zaista za volanom – želja ili samopotvrda?
Ego kao (ne)vidljivi partner u krevetu
Ego, u psihološkom smislu, predstavlja deo ličnosti koji je odgovoran za sliku o sebi, osećaj važnosti, vrednovanje i pozicioniranje u odnosima. U krevetu, ego može da preuzme različite oblike, potrebu da se dokažemo, da budemo dominantni, poželjni, nezamenjivi. Odnos tada prestaje da bude pitanje povezivanja, a postaje arena. Nije čudo što se često koristi izraz seksualni performans. U tom kontekstu, postavlja se pitanje: da li vodimo ljubav da bismo zadovoljili partnera ili sopstvenu predstavu o sebi?
Performans vs. prisutnost
Mnogi psihoterapeuti koji se bave seksualnošću ističu da je jedan od glavnih razloga za seksualnu nezadovoljenost to što je pažnja usmerena više na sopstveni učinak nego na autentičan kontakt. Ego u tom trenutku traži potvrdu: Da li sam bio dobar, da li sam privlačna, da li sam bolji/bolja od njenih/njegovih bivših?
Ovo je posebno izraženo u kulturama koje forsiraju kompetitivnost, gde je i odnos postao još jedno mesto za dokazivanje poput karijere ili društvenih mreža. Kada se vođenje ljubavi pretvori u takmičenje, spontanost bledi, a emocionalna prisnost postaje sporedna stvar.
Muški i ženski ego u seksu
Iako se ego ne deli po polu, njegovo ispoljavanje može biti različito kod muškaraca i žena uslovljeno socijalizacijom i očekivanjima. Kod muškaraca, ego se često vezuje za potenciju, dominaciju i izdržljivost. Odnos se doživljava kao potvrda muškosti, pa neuspeh (npr. erektilna disfunkcija) duboko pogađa sliku o sebi. Otuda i izražena anksioznost kod mnogih muškaraca u vezi sa seksualnim „učinkom“.
Kod žena, ego je često povezan sa poželjnošću, prihvatanjem i sposobnošću da zadovolji partnera. Mnoge žene u seksu stavljaju fokus na to „da li sam bila dovoljno dobra njemu“ umesto da razmisle „da li je meni bilo dobro“. U oba slučaja, seksualna autonomija se zamenjuje potrebom za potvrdom, što vodi ka neautentičnom iskustvu.
Metafora o tome “ko je gore” u seksu često se koristi za opisivanje kontrole. Međutim, prava kontrola u odnosu ne dolazi iz pozicije tela, već iz stanja svesti. Kada ego preuzima kontrolu, zapravo gubimo autentičnu kontrolu jer delujemo iz nesigurnosti, a ne iz istinske želje.
Odnos bez ega je ranjiv – ali upravo ta ranjivost donosi najdublju povezanost. Kada se oslobodimo potrebe da budemo najbolji, otvaramo prostor da budemo stvarni. A to je često ono što partneru najviše treba neko ko je prisutan, a ne savršen.
Seksualna inteligencija: izlazak iz ega
Seksualna inteligencija podrazumeva sposobnost da prepoznamo sopstvene emocije, granice, želje, kao i da osetimo i poštujemo partnerove. Ona uključuje i sposobnost da prepoznamo kada nas ego vodi i kada nas odvaja od stvarnog užitka.
Neki znakovi da ego upravlja vašim seksualnim životom:
- Imate potrebu da „budete bolji/bolja“ od prethodnih partnera
- Osećate sramotu ili ljutnju kada nešto ne ide kako treba
- Fokusirani ste više na to kako izgledate, nego kako se osećate
- Teško vam je da pokažete nesigurnost ili ranjivost
Ego je prirodan deo nas, ali pitanje je: da li ga svesno koristimo ili mu dajemo moć da nas vodi tamo gde zapravo ne želimo?
Foto: Pexels