Zašto smo opsednuti idejom da se Taylor Swift uda?

Postoji nešto gotovo detinje u načinu na koji svet reaguje na Taylor Swift i Travisa Kelcea – kao da smo svi zajedno u ljubavnom filmu koji smo kolektivno napisali, režirali i sada sa nestrpljenjem čekamo finale. A u toj zamišljenoj završnici, naravno, stoji scena sa zlatnim zalaskom sunca, prstenom na ruci i minimum dvoje dece. Ali, zašto smo toliko opsednuti baš time, venčanjem, pitanjem da li je trudna, kada će sve kulminirati?

Taylor Swift je nova princeza naroda

Veze poznatih su oduvek bile pogodne za javnu projekciju. Kada se spajaju moć i lepota, talenat i šarm, publika to doživljava kao modernu bajku. Taylor Swift, globalni kulturni pop simbol i Travis Kelce sportski heroj sa harizmom. Deluju kao par iz romantičnog sna. Naša realnost je dosadna, nekada previše komplikovana, a eto nam njih dvoje – nude stabilnost i happy end. Teško nam je da priznamo, možda neki nikada i neće, ali ima li većeg simbola stabilnosti od braka? Pa čak i ako znamo da taj simbol stabilnosti nekada ne mora nužno oslikavati realnost.

Opsesija prstenom je zapravo opsesija narativom

Taylor Swift je već godinama predmet analize, svaka pesma se dešifruje, svaka ljubavna priča mapira. Njeni fanovi ali i mediji, odavno više ne prate njen život, već epizode jedne ogromne pop sapunice. Njen život pre Travisa, neuspele veze, stihovi o slomljenom srcu, poruke samopouzdanja… Iz ove nove perspektive, ona i njena ljubavna priča bili su, u kolektivnoj svesti publike, samo uvod. Tako smo došli do tačke gde, iako znamo da žena ne mora da se uda da bi bila ispunjena, i dalje čekamo „krunu“ u vidu vereničkog prstena.

Gomila neuspešnih veza dovela nas je do toga da žudimo za nečim što deluje trajno. Venčanje se posmatra kao pečat sigurnosti. Kada slavni par prođe kroz tu ceremoniju, fanovi kao da kolektivno odahnu – sad su zaista zajedno zauvek. Naravno, realnost pokazuje da brak nije uvek garancija sreće (lista je podugačka, nabrajanje primera bespotrebno), ali simbolički on još uvek važi za nešto za šta se ljudi i dalje hvataju kada žele da veruju u ljubav.

Taylorina snaga je u njenoj autonomiji

Paradoksalno, Taylor Swift je jedna od najmoćnijih i najautonomnijih figura savremene kulture. Piše svoje pesme, kontroliše narativ, ruši rekorde, ima najviše novca, pa ipak veći deo publike i dalje želi da je „kako se skrasila“. Možda zato što, iako sve više žena bira da živi po sopstvenim pravilima, deo društva još uvek ne zna kako da obradi tu nezavisnost osim kroz – brak. On je i dalje merna jedinica „uspeha“ za ženu, makar bila najuspešnija pop zvezda na planeti.

Taylor Swift i Travis deluju srećno. I to bi trebalo da bude dovoljno. Ako se venčaju – divno. Ako ne – isto divno. Jer ljubav ne dolazi s obaveznim papirima. MI PROSTO MORAMO DA NAUČIMO TO. A, ako zaista tvrdimo da volimo Taylor, onda bi trebalo da prestanemo da projektujemo naše potrebe na njen život. Možda mi čekamo brak? Možda mi želimo da nas neko veri, da nam napravi dvoje dece.

Umesto projektovanja, možda bismo mogli da se zapitamo zašto nas tuđ život, venčanje i deca toliko pogađaju, a naša emocionalna nezrelost mnogo manje.

Ovo sve je jedna kolektivna potreba za bajkom u svetu punom nesigurnosti. Ali možda je vreme da odrastemo i dozvolimo ljudima da žive svoje priče bez našeg scenarija.

Foto: Profimedia