Kako Kina štiti radnike od veštačke inteligencije

Kina već preuzima mere zaštite radnika od uticaja veštačke inteligencije – nedavno je kineski sud presudio da lokalna tehnološka kompanija nije mogla da otpusti zaposlenog koji je odbio smanjenje plate nakon što je deo njegovih radnih obaveza automatizovan upotrebom AI sistema.

U saopštenju za javnost, sudije su naglasile da u Kini tehnološki napredak ne daje kompanijama ovlašćenje da jednostrano smanjuju zarade ili raskidaju ugovore sa radnicima.

Ova presuda je u skladu sa prilično jasnim stavom koji je ranije izneo Pekinški opštinski biro za ljudske resurse i socijalno osiguranje, a koji je već utvrdio da zamena radne funkcije veštačkom inteligencijom ne predstavlja osnov za otkaz.

Ostaje da se vidi koliko će ovaj pravni presedan biti obavezujući u budućnosti, ali poruka koju Kina namerava da pošalje tehnološkim kompanijama čini se prilično nedvosmislenom.

Mnoge kineske kompanije, uz direktnu podršku centralne vlade, već dugo investiraju u izgradnju sve naprednijeg AI sektora, zadržavajući stručnjake u zemlji – a to podrazumeva i specifične mere zaštite rada.

Ovo predstavlja veliki problem za Sjedinjene Američke Države, gde vodeće Big Tech kompanije – pre svega OpenAI, Google i Meta – beleže smanjenje broja dostupnih stručnjaka za regrutaciju u polju koje postaje sve konkurentnije, piše nss magazine.

Kina nudi alternativni pristup veštačkoj inteligenciji

Kina je zemlja u kojoj je automatizacija rada već neko vreme uobičajena praksa u mnogim sektorima. Problem je u tome što se ovaj fenomen razvio u prilično neizvesnom pejzažu zapošljavanja: broj mladih koji traže posao je na najvišem nivou poslednjih godina, dok Kina nastavlja odlučno da investira u mere koje dodatno promovišu integraciju veštačke inteligencije i robotike u društvo.

Prošle godine, Državni savet je pokrenuo inicijativu „AI+“, koja ima za cilj da osigura da više od 70% stanovništva koristi uređaje ili aplikacije zasnovane na AI do 2027. godine, dok je cilj za 2030. podizanje tog praga na 90%.

Uspon tehnoloških kompanija koje beleži Kina na domaćem, tako i na međunarodnom planu, nije slučajan: on je rezultat višegodišnjih ciljanih javnih investicija centralne vlade, koja je u prošlosti primenjivala istu strategiju u drugim industrijskim sektorima.

Na primer, Kina je upravo na taj način postala svetski lider u proizvodnji električnih vozila. U suštini, mnoge kineske tehnološke gigantske kompanije aktivne u oblasti veštačke inteligencije imale su koristi od državnog finansiranja i podsticaja kako bi dostigle svoje trenutne nivoe.

Prošlogodišnje lansiranje modela DeepSeek-R1, koji je razvila istoimena kineska kompanija, sledili su i drugi sve konkurentniji kineski modeli, kao što su Qwen kompanije Alibaba, MiMo kompanije Xiaomi, Kimi startapa Moonshot AI, kao i rešenja tehnološke kompanije Z.ai.

Reč je o proizvodima koji beleže brz rast, iako još uvek nisu uspeli da sruše monopol američkih modela. Zabrinutost koju je izazvao uspon DeepSeek-a i sličnog kineskog softvera na neki način je bila podsticaj za američke tehnološke gigante: nakon prvobitnog straha, sektor se vratio masovnim investicijama u veštačku inteligenciju i prateću infrastrukturu, počevši od centara podataka.

Da bismo stekli uvid u razmere tih ulaganja, dovoljno je reći da je samo u drugom kvartalu 2025. godine čak 40% rasta BDP-a SAD generisano investicijama u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

Ko će pobediti u trci za AI dominaciju, pokazaće naredne godine.