Intervju sa Milicom Sekulić, iz Ženske inicijative Roze zastava.
Zahvaljujući kampanji Sve za jednu, jedna za sve koju su pokrenuli brend Libresse, zajedno sa Ženskom inicijativom – Roze zastava, higijenski ulošci će (u ženskim toaletima) postati neizostavni deo sredstava za higijenu na univerzitetima u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru. Brend Libresse od svakog prodatog proizvoda izdvaja 17 dinara u svrhu donacije menstrualnih uložaka studentkinjama partnerskih univerziteta, a cilje je da se ovim projektom obezbedi barem godišnja zaliha uložaka za 50 fakulteta i oko 50.000 studentkinja. Dugoročno – ideja je da ova praksa samostalno zaživi na svim univerzitetima, fakultetima i u srednjim školama u Srbiji.
Pionirska i najmasovnija akcija ovog tipa u Srbiji, za cilj ima i dodatni impuls – suzbijanje menstrualnog siromaštva, jer se procenjuje da žene u Srbiji, na godišnjem nivou, za menstrualne higijenske proizvode moraju da izdvoje najmanje 8.000 dinara. Porez na ove proizvode jednak je onima u drugim, komercijalnim oblastima – što je 20%. Srbiju to svrstava na čeono mesto po visini oporezivanja higijenskih proizvoda za žene u regionu i među društva u kojima menstrualno siromaštvo nije prepoznato kao problem.
Libresse i Ženska inicijativa zajedno u akciji
Zašto su projekti i inicijative poput ovih koje su zajedno sproveli Ženska inicijativa i Libresse važni, kako da razbijemo stigmu i predrasude koje u našem društvu, ali i širom sveta, postoje u vezi sa menstracijom i smanjimo menstrualno siromaštvo, kao i porez na roze, razgovaramo sa jednom od predstavnica Ženske inicijative – Roze zastava, Milicom Sekulić.
Šta mislite, zašto se reči – menstruacija, ulošci, „dobila sam“ i dalje izgovaraju sa šapatom? Šta treba da se desi da bi se to promenilo?
Menstruacija je dugo bila tabu tema u mnogim kulturama, uključujući i Srbiju. Ova stigma često rezultira osećajem srama i neprijatnosti kada se o njoj govori javno. Tome možemo još dodati i činjenicu da živimo u patrijarhalnom društvu. Nedovoljno obrazovanje o menstruaciji i menstrualnom zdravlju može dovesti do toga da ljudi smatraju ovu temu neprimerenom za javne razgovore, ali i postojeći rodni stereotipi često definišu menstruaciju kao „ženski problem“ koji treba sakriti od muškaraca i javnosti. Takođe, u mnogim porodicama i zajednicama, razgovori o menstruaciji su ograničeni ili potpuno izostaju, što doprinosi osećaju neprijatnosti kada se o njoj govori. Kako bi uticali na promene, moramo pre svega da edukujemjo decu u školama, negujemo otvorenu komunikaciju roditelja sa decom, ali i dece/mladih sa vršnjacima kada je ova tema u pitanju. Veoma bitnu ulogu u ovom procesu čine i mediji i način na koji oni prikazuju menstruaciju i razbijaju stigme, a uz njih i javne ličnosti na koje se sve više ugledaju mladi. Donošenje politika koje podržavaju pristup besplatnim menstrualnim proizvodima, kao i podrška i edukacija od strane zdravstvenih radnika, ključne su za prevazilaženje ovih društvenih problema.
Sa kojim ste se predrasudama i mitovima u vezi sa menstruacijom najčešće susretali do sada?
U Srbiji, kao i u mnogim drugim društvima, postoje brojne predrasude i mitovi o menstruaciji koji su rezultat nedostatka informacija, kulturnih normi i stigme. Neke od najčešćih su one koje su povezane sa tuširanjem ili farbanjem kose tokom menstrualnog ciklusa (smatra se da žene ne bi trebale da se kupaju ili farbaju kosu tokom ciklusa), zatim verovanje da je menstrualna krv prljava i nečista (ovo verovanje može dovesti do srama i stigmatizacije žene u njenoj okolini tokom ciklusa), verovanje da su žene emocionalno nestabilne i nepredvidive tokom menstruacije, da žene ne bi trebalo da kuvaju tokom ciklusa jer se veruje da može negativno da utiče na kvalitet hrane, kao i verovanje da žene tokom ciklusa ne bi trebalo da se bave fizičkom aktivnošću ili sportovima – što nikako nije tačno, jer upravo kroz fizičku aktivnost mogu da utiču na smanjenje menstualnih bolova i poboljšanje raspoloženja.
Šta je menstrualno siromaštvo i kako se ono može smanjiti? U kojoj meri je prisutno u našem društvu?
Menstrualno siromaštvo je pojam koji sve češće možemo da čujemo kada govorimo o menstruaciji. On se odnosi se na situaciju u kojoj žene ili devojčice koje imaju menstruaciju nemaju adekvatan pristup higijenskim proizvodima, obrazovanju o menstruaciji, te sigurnim i higijenskim sanitarnim uslovima. Ovo može imati značajan uticaj na njihovo zdravlje, obrazovanje, rad i svakodnevni život. Menstrualno siromaštvo je ozbiljan problem, posebno u zemljama u razvoju, ali nije ograničeno samo na njih – i u razvijenim zemljama postoje pojedinci koji se suočavaju s ovim izazovom. Smanjenje menstrualnog siromaštva zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje zakonodavne mere, edukaciju, podršku zajednice i infrastrukturna ulaganja. Pružanje pristupačnijih menstrualnih proizvoda, razbijanje stigme i osiguranje adekvatnih sanitarnih uslova može značajno poboljšati kvalitet života osoba koje imaju menstruaciju.
Postojeći rodni stereotipi često definišu menstruaciju kao „ženski problem“ koji treba sakriti od muškaraca i javnosti.
A šta je „porez na roze“ i kako on utiče na ekonomski položaj žena?
To je termin koji se koristi da opiše praksu gde su proizvodi namenjeni ženama skuplji od sličnih proizvoda namenjenih muškarcima. Ovo se dešava iako su proizvodi često identični ili vrlo slični po funkcionalnosti i kvalitetu, ali su različiti po boji, pakovanju ili brendiranju. Naziv dolazi od toga što su proizvodi namenjeni ženama često u roze boji. Ova pojava obuhvata širok spektar proizvoda, uključujući odeću, igračke, proizvode za negu tela i usluge. Na primer, brijači, sapuni, igračke, dezodoransi za žene često koštaju više nego isti proizvodi i usluge za muškarce. Ovaj fenomen je okarakterisan i kao oblik rodne diskriminacije i ekonomske nepravde jer žene često zarađuju manje od muškaraca, a istovremeno plaćaju više za osnovne proizvode.
Koje su najbolje prakse i politike u svetu koje su se pokazale uspešnim u borbi protiv menstrualnog siromaštva i „poreza na roze“?
Neki od primera uspešnih praksi i politika možemo videti kod Škotske i Novog Zelanda. Škotska je prva zemlja koja je donela zakon kojim se obezbeđuju besplatni menstrualni proizvodi u javnim ustanovama, uključujući škole, univerzitete i javne zgrade, dok Novi Zeland pruža besplatne menstrualne proizvode u svim školama kako bi se osiguralo da sve učenice imaju pristup neophodnoj higijeni. Kanada (2015. godine) i Indija (2018. godine) ukinule su porez na menstrualne proizvode, čime su proizvodi postali pristupačniji. U Indiji je ovaj postupak bio korak ka smanjenju menstralnog siromaštva u zemlji sa velikom populacijom. Takođe, jedna od bitnih akcija je pokrenuta davne 1987. godine, 28. maja, pri čemu svake godine na taj dan se obeležava Dan menstrualne higijene i on je uspostavljen sa ciljem podizanja svesti o važnosti upravljanja menstralnom higijenom na globalnom nivou.
Zašto su akcije poput ove koju je sproveo brend Libresse, Sve za jednu, jedna za sve, važne?
Naša saradnja sa brendom Libresse je od izuzetne važnosti jer je ovo upravo vodeći brend u našoj zemlji i šire. Libresse u svojoj kolekciji menstrualnih proizvoda obuhvata različite tipove higijenskih uložaka, što devojčicama i devojkama pomaže da pronađu one koje njima odgovaraju. Povezivanje ovako velikog brenda i udruženja, upravo rezultira širenjem svesti o važnosti zdravlja, kao i prevazilaženjem stigmi koje su uz to i prisutne. Pored toga, ovakve kampanje promovišu i ravnopravnost tako što omogućavaju jednak pristup higijenskim proizvodima i resursima, bez obzira na finansijsku situaciju. Obezbeđivanjem pristupa menstrualnim proizvodima i informacijama, ovakve akcije takođe omogućavaju ženama i devojkama da se fokusiraju na obrazovanje, rad i svakodnevne aktivnosti bez prekida. Podsetiću samo da smo mi ovom kampanjom obuhvatili čak 50.000 studentkinja na skoro 50 fakulteta koje borave na 4 Univerziteta svakodnevno (Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu i Univerzitet u Novom Pazaru).
U Španiji su žene zakonski u mogućnosti da tokom menstruacije budu na menstrualnom odsustvu ili bolovanju koje plaća država, a ne poslodavac – da li se Ženska inicijativa zalaže za to da se ovako nešto sprovede i u našoj zemlji?
Mi kao Ženska inicijativa još uvek ne lobiramo direktno da se ženama omoguće ovakve stvari i u Srbiji. Naš fokus je trenutno na obezbeđivanju besplatnih hijenskih uložaka u svim obrazovnim institucijama, kao i mnogo edukacija na ovu temu za žene i devojčice. Smatramo da društvo i dalje nije dovoljno edukovano i osvešćeno kada je ova tema u pitanju (iako za 3 godine rada vidimo da ima pomaka), a nakon toga možemo da se bavimo direktnije i sistemskim pitanjima. U razgovoru sa ginekolozima dobijamo informacije koje su alarmantne po naše društvo i mlade ljude, a ukoliko te alarme ne prepoznamo na vreme nismo sigurni da ćemo kasnije uspeti da ih prevaziđemo ukidanjem poreza i zato je bitno da o ovoj temi i mi i ceo javni sektor, a pogotovo kroz medije sve više i što češće govorimo, kako bismo svi zajedno uticali na zakonodavni okvir.
Koje kampanje i akcije, što one koje je sprovela Ženska inicijativa, a što one koje su sprovođene na globalnom nivou, su vam se posebno svidele, bile dobre?
Na ovo pitanje i nemam baš neki konkretan odgovor. Mislim da svaka akcija ili inicijativa na svoj način doprinosi normalizaciji ove teme. Svako iz privatnog, javnog ili nevladinog sektora ko se bavi temama žena, kroz svoj rad i različite mogućnosti se bori za bolji položaj žena u društvu ističući ovakve teme kao ključne i bitne, jer zdravlje nije i ne sme biti luksuz. Kada je rad Ženske inicijative u pitanju, više od 3 godine se bavimo ovom temom i smatramo da malim koracima stižemo do velikih ciljeva, a za sada imamo tu čast da preko 70 fakulteta u Srbiji, u svojim toaletima ima besplatne higijenske uloške. Nastavićemo da edukujemo žene i devojčice o temi menstruacije i menstrualnog siromaštva, uvodimo besplatne higijenske uloške u obrazovne institucije, ali i da utičemo na ukidanje poreza na higijenske proizvode.
Fotografije: Privatno vlasništvo, Promo, Libresse
