Povezano
Preporučeno
Ah, minimalizam u enterijerima. Nekada omiljeni pravac svakog dizajnera, svake naslovnice i društvenih mreža.
„Manje je više“ – govorili smo jednoglasno u glas, srećni što smo konačno raskrstili s prenatrpanim sobama naših baka i napravili mesta za mir i čistinu. Ali, kao i kod svakog dobrog trenda koji je traje godinama, minimalizam nam se do te mere ušunjao u domove da smo odjednom počeli da se osećamo – prazno? I tako, dok svet grabi napred u novi retro-maksimalizam, minimalizam nam postaje jedan od onih „starijih rođaka” koje i dalje poštujemo, ali… jedva čekamo da promene temu.
Evo zbog čega minimalizam odjednom deluje suviše „minimalno” za naš ukus – po, naravno, našem mišljenju i viđenju čitave situacije.
ZASIĆENJE U ENTERIJERU
Minimalizam je postao gotovo neizbežan deo estetike svakodnevnog života, od aplikacija do pakovanja, i sve izgleda kao da pokušava da bude što jednostavnije, što sterilnije.
Enterijeri u tom stilu su se takođe trudili da uklone sve što „odvlači pažnju”, sve boje, teksture, emocije.
A šta smo dobili zauzvrat? Prostor koji izgleda kao nedovršena galerija, kao da vlasnici nisu imali vremena da kupe nameštaj ili da osmisle pravu dušu prostora. Svi ti prazni zidovi i neupadljive boje mogu delovati kao beg u mir, ali predugo ostavljanje stvari na tom nivou rezultiralo je „emotivnom hladnoćom.”
NOSTALGIJA
Možda smo se umorili od sterilnosti minimalizma jer jednostavno čeznemo za onim „domaćim” osećajem koji su imale kuće naših baka i deka, pa čak i roditelja. Tamo gde su zidovi pričali priče, police bile prepune uspomena i sitnica koje nikome ne bi bile po pravilima minimalizma. Tako smo prešli s belih i krem nijansi na tamne, zasićene boje, na slojevite teksture i mnogo biljaka.
Maksimalizam sa svojim vintage šarmom podseća na detinjstvo i oživljava uspomene, koje smo, u minimalizmu, možda suviše lako prepustili zaboravu.
JEDNA VELIČINA ZA SVE
Kako su svi počeli da usvajaju estetiku minimalizma, svi zajedno kao da smo počeli da se osećamo kao da smo kupili „isti” dom – gde god pogledate – sivi kauč, beli zidovi, i jedan ficus u ćošku. Ali sada tražimo nešto drugo, nešto što nas razlikuje od drugih.
Ljudi žele prostor koji govori o njihovoj ličnosti i ukusu, a ne da se njihova dnevna soba lako može zamisliti kao kancelarijski lobi.
ESTETSKI ZAMOR
Da li je minimalizam doneo nešto dobro? Apsolutno. Pomogao je da se mnogi od nas odviknu od besmislenog sakupljanja stvari. Ali smo onda došli do drugog ekstrema – u redu, rasteretili smo prostor, ali smo ostali u beskonačnom monohromatskom krugu u kojem su „boja” i „ličnost” zamenjene sterilnošću.
Nakon godina provedenih u okruženju gde smo svi morali da volimo samo crno-belu paletu sa po kojom nijansom bež, kao da je ceo svet odlučio da poludi za bojama i unikatnim pristupom. Danas je popularno naglašavati zidove jarkim bojama, eksperimentisati s tapetama, i ništa nije neobično kad ugledamo nekoga ko je kupio ružičasti frižider.
POTREBA ZA PRAVIM DOMOM
Minimalizam u enterijeru je lepo funkcionisao dok smo izvan njega živeli dinamično, ali su tokom pandemije naši domovi morali da postanu sve: kancelarije, teretane i mirni kutci za opuštanje. Minimalistički stil koji je podrazumevao prazne police i „neutralne” površine nije uspeo da nas zadovolji u trenucima kada smo želeli toplinu, boje, dinamične prostore koji nam pomažu da se izrazimo, uživamo i budemo svoj na svome.
Minimalizam je svakako ostavio trag u modernom dizajnu i postavio neka sjajna pravila koja su nas naučila vrednosti prostora i funkcionalnosti.
Ali, došlo je vreme da ga, kao svaki dobar trend, pomerimo u stranu i otvorimo vrata talasu kreativnosti i energije. Dakle, kad sledeći put ugledate kauć od pliša u jarko zelenoj boji, sa cvećem u šarenim vazama, znajte da je to rezultat jedne jednostavne istine: manija minimalizma nas je prošla, a mi smo sada spremni za pravu eksploziju ličnosti i kreativnosti.
Foto: Instagram – interiordesignmag