Zašto nostalgija za 2016. godinom osvaja društvene mreže?

Wake up, it’s 2016. Snapchat dog filter ima svoje zlatno doba, ulice su pune ljudi koji love Pikachua, dok se drugi ukočeno smeškaju pred kamerom snimajući Mannequin Challenge u školi ili na fakultetu, ili čak na poslu. Sve to deluje gotovo opipljivo?

Iako nas od 2016. deli čitava decenija, društvene mreže početkom 2026. izgledaju kao da su se kolektivno zaglavile u vremenskoj petlji. Nostalgija za tom godinom ne samo da se vratila, ona dominira.

Ovo nije samo moj subjektivni utisak. Prema podacima TikToka, pretrage pojma „2016“ porasle su za 452% u prvoj nedelji januara, dok je više od 55 miliona videa kreirano uz filter nazvan upravo po toj godini. Spotify, sa druge strane, beleži 71% više plejlista sa oznakom ‘2016’ u odnosu na 2024.

Prisetimo se, pop kultura 2016. bila je miks neon boja, maksimalističkih modnih izjava i muzičkih hitova koji su oblikovali svakodnevicu. Na modnoj sceni vladale su jarke senke, debeli ajlajneri i čokeri, dok su outfiti često kombinovali street style i Y2K elemente, od low-rise iscepanih farmerki do oversized jakni i patika. Ne zaboravimo i period Coachella festivala koji je bio modna orjentacija mladih devojaka.

Muzika je bila jednako dominantna: Justin Bieber i Drake držali su vrhove plejlista, dok su The Chainsmokers, Zara Larsson, Twenty One Pilots i The 1975 kreirali soundtrack generacije koja je tada bila u svojim ranim dvadesetim. U našoj zemlji svi su voleli Milana Stankovića.

Kada je reč o filmu, ja je pamtim kao godinu u kojoj je Leonardo Dicaprio (napokon) osvojio svog prvog oskara.

Fenomeni poput, gore pomenutih, Pokémon Go, Mannequin Challenge-a i Snapchat filtera sa slatkim psom postali su ritual, oblikujući način na koji smo komunicirali, delili trenutke i stvarali sećanja. 2016. je bila godina koja je definisala zabavan stil života.

Ali, zašto joj se baš sada vraćamo? I zašto baš 2016? Zato što smo tačno deset godina udaljeni, ili se iza toga krije dublji poriv.

Zanimljivo je da 2016. danas ne funkcioniše kao, hej vidi me, ovo sam ja pre deset godina sa Retrica filterom, ovo je čitav paket emocija. Ona je predstavljena kao poslednja lepa godina. Osećaj lakoće koji se danas teško verbalizuje, ali se vrlo lako prepoznaje.

Filteri iz te godine, fotografije, sve nas odmah vraća u vreme kada smo bili mlađi i kada smo se više zezali. Nismo morali da imamo savršene fotografije sa putovanja, dosta je bilo samo da objavimo nešto, bilo šta i tagujemo lokaciju. To je to. U tome leži ključ: nostalgija danas podseća na period kada nismo robovali društvenim mrežama nego smo ih koristili za komunikaciju koja nije nabijena.

Internet pre opsednutosti

Možda je, ipak, najveći razlog nostalgije način na koji smo tada koristili internet? Instagram je bio statičan, linearan, sporiji nije bilo bombardovanja sa svih strana. Nije bilo Reelsa, nije bilo pritiska konstantne vidljivosti, napadnih medija. Snapchat je vladao, ali ljudi nisu bili opsesivni.

Ljudi su objavljivali bez razmišljanja, bez računanja, bez straha od toga da li će neko videti, ko će videti i šta će pomisliti. Objaviti nešto i ne znati koliko je lajkova bilo je sigurnost u sebe i zadovoljnost onim što imaš. Danas, to deluje gotovo subverzivno.

Ružičasti filter i mračna stvarnost

Ipak, važno je priznati: 2016. nije bila nevina godina. Bila je obeležena velikim gubicima, David Bowie, Prince, George Michael, ali i dubokim političkim prelomima poput Brexita i prve pobede Donalda Trumpa. Dakle, nije bilo izazovno kao danas, ali nije i da nije bilo. U našoj zemlji je ovaj period takođe bio izazovan.

S druge strane, 2016. je vreme mladosti za milenijalce i starije pripadnike Gen Z, period prvih sloboda, prvih grešaka i osećaja da budućnost još nije zastrašujuća. Kada svet prolazi kroz velike promene, ljudi se valjda prirodno vraćaju periodima u kojima su se osećali sigurnije.

Zato nostalgija za 2016. nije pokušaj da se ta godina ponovi, već da se prizove ono što ona simbolizuje – veću slobodu. Internet koji je bio manje agresivan. Svet koji nije delovao kao da je stalno na ivici krize. Život koji se nije dokumentovao da bi dobio validaciju. Loše kamere, loši efekti i bezbrižna lica. To je ono što nam nedostaje i čega želimo da se sećamo.

Možda 2016. objektivno nije bila bolja. Ali u kolektivnoj svesti 2026. je zastrašujuća. I dok listamo TikTok i slušamo stare pesme, ne vraćamo se toj godini zato što želimo prošlost već zato što pokušavamo da pronađemo olakšanje u sadašnjosti kao kada sa roditeljima prolazite slike iz albuma i sećate se kako je bilo lepo dok ste bili mali i bezbrižni.

Foto: Pexels