Palma de Majorka: Art & Travel s mirisom jasmina

Oduvek sam mislila da je Palma de Majorka kao ona turistička razglednica sa sladoledima iz kojih viri plastični ukras u obliku palme. Kokteli i engleski turisti na dugačkim peščanim plažama. Onda se desio susret sa magazinom In Palma gde sam ušla u jedan potpuno drugi svet, analognih fotografija iz prošlosti ostrva i priča o ljudima koji ostavljaju tragove, kao arhitekte, fotografi, slikari, skulpturi ili keramičari.

Tako je sve krenulo. Počela sam da izvlačim iz sećanja knjige ili putopise koje sam čitala, a u kojima je jedan od glavnih aktera Palma.

Prva knjiga koju sam pročitala od Žorž Sand je bila upravo “Zima na Palmi”. Ona i Šopen su tamo proveli par meseci, u maloj sobi u okviru manastira u Valdemosi. Zbog njegove bolesti, zima u ovim krajevima i uslovi u kojima su živeli, nisu ostavili dobar utisak. Ipak, ovaj gradić je kasnije napravio komercijalni “muzej” u kome nam pokazuje sobicu u kojoj su živeli, kao i kopije fotografija, nota, beleški koje su ostavili iza sebe. Ah, da nije romana Žorž Sand, ništa ne bih saznala, samo bi se u mene uvukla neka čudna hladnoća poput povrede.

Još od početka 20.veka, ovo ostrvo je privlačilo slikare i pisce. Mediteransko svetlo, tragovi različitih epoha i stilova u arhitekturi, Tramuntana planine sa selima u koje su umetnici bežali od gužve i tražili inspiracije u drugim formatima i koloritima. O parfemima možda u nekoj drugoj priči, jer je Palma prava ezoterija mirisa. Uglavnom nas je pratio g-din Jasmin, opijene njegovom snagom, okretale smo se na raznim skrivenim mestima da ga pronadjemo…

Jedan od omiljenih španskih slikara Joan Miro je 1956. godine stigao na Majorku i nedaleko od grada Palme napravio sebi 2 studija u okviru velikog zelenog imanja s pogledom na more. Odlazak kod njega u studio zaslužuje posebnu priču, a u njoj će biti i Picasso koji nam je pravio društvo objašnjavajući nam Miro-ovu opsednutost limenim lutkama.

Ipak, vraćamo se u sadašnjost. Na trgu Frederika Šopena u Palmi, nalazi se čak 5 lokacija Galerije Red. Vlasnik galerije Drew Aaron napravio je oazu moderne umetnosti, gde ljubitelji mogu da pronadju nove mlade umetnike iz celog sveta, kao i dela Andija Warhola,  Santiago Picatosta, Baskijata ili Damian Hirsta.

Nama se posebno dopao Ruben Martin de Lucas, slikar iz Madrida.  Njegova konceptualna izložba “Brave New World” govori o tome šta danas podrazumeva vlasništvo i kako ljudi utiču na životnu sredinu (umetnik slika na dušecima).

SVE PRIČE PALMA DE MAJORKE

Dok šetate po gradu, nemate osećaj da ste na ostrvu. Svaki deo grada ima svoju priču, naročito istorijski gde su stare palate od kojih su napravljeni egzotični hoteli. Jedan od najlepših je Palma Riad, napravljen da asocira na tradicionalni riad (sobe su okružene malim dvorištem), a boje su prigušene, sa crvenim senkama od plišanih zavesa i lampi u obliku kaveza za ptice. Naravno, na ulascima u prostorije svuda stoji po neka palma, kao ljubazni domaćin koji želi dobrodošlicu. 

Tu je u blizini i Nobis Hotel Palma, istorijski dragulj, smešten u jednoj od najstarijih zgrada u Palmi, sa bogatom istorijom iz 12. veka kada je služila kao muslimanska palata tokom srednjovekovnog islamskog doba na Balearskim ostrvima.

Šetamo dalje i ulazimo u delove koji nas podsećaju na Barselonu i naravno Gaudija. Tu su trgovi sa restoranima i kafićima gde je vegetacija poludela od boja, lila, zelenih i žutih, i naravno, ptice kao da prate ovaj arsenal pevajući na sav glas.

Kad sam kod muzike, na Palmi smo slušale Alberto Iglesiasa i njegovu muziku za Almodovarove filmove. Ne smem da zaboravim da vam kažem da je i moja omiljena glumica čije je umetničko ime poznato kao Rossy de Palma, muza pomenutog reditelja, rodjena baš na Palmi.

Nastavak o Palmi ide uskoro, do tada, dišite duboko Palmine mirise s Brigitinih fotografija.

Fotografije Brigita Ercegovic @brigita

Tekst Nataša Nikodijević Savin @myjourney.rs