Možda i nije neophodno biti astrolog ovih dana, da bi se zaključilo da se i na nebu svašta zakuvava, pogotovo sa osvrtom na količinu i učestalost globalnih sukoba i nemira, sa akcentom na sve ljude koji su izgubili domove u požarima u LA.
Kao da smo u nekom real-timelapsu mogli da pratimo kako se Mesec puni, i kako se naše biće sinhronizovano puni neintegrisanim, preplavljujućim, neisprocesuiranim emocijama. I baš danas, 13.01. u 23.26h nas očekuje kulminacija i prvi pun Mesec (n)ove godine na 24* preosetljivog i kardinalnog znaka Raka i to baš u konjunkciji sa tim pomahnitalim retrogradnim Marsom u znaku svog pada, Marsom iz Raka.
I još tada 4. septembra, kad je ušao u znak Raka smo za ovaj Mars pisali sledeće, citiramo: …nešto nas sad žulja, baš kao što bi Džiboni rekao “ko fina prašina u oku, ko sitan kamen na dnu cipele, ko fitilj zarobljen u vosku, proganja nas osećaj da nemamo sa kime sagraditi dom. Baš iz te potrebe i želje za olakšanjem od tuge, melanholije, sete i sopstvenog emotivnog naboja gde nas sve pritiska i guši, gde je sve pomalo tempirano i kompresovano kao u balonu, ma cepelinu- gde sada, kao neka “trnova ružica” kao da spontano gravitiramo ka nekom vretenu, nekoj igli, koja će simbolički probušiti taj naš pušljivim emocijama naduvani balon i konačno nas osloboditi te emotivne napetosti, stezanja u grudima, plikog daha, ili bola u grudima. Kao da nesvesno levitiramo ka tom Marsu, koji predstavlja neki okidač koji će pokrenuti to beskrajno oslobađanje komprimovane emotivne energije ili upaljaču koji će zapaliti fitilj ove tempirane bombe sa pušljivim, zagušljivim, sabijenim emotivnim sadržajem. Ako se tom emotivnom požaru doda i koja kap alkohola, a sad se cugne i više, razni scenariji su mogući.
Iskreno, nismo mogli da očekujemo da će to biti ovog puta i doslovno, ne samo metaforično. Samo ćemo dodati da je Mars u znaku Raka sve do 18. aprila 2025., gde će tih poslednjih dana jačati opoziciju sa Plutonom, i dovesti do nepodnošljivih pritisaka, kojima treba neki izduvni ventil. Taj Mars u padu, u Raku, baš potpuno boji i ovaj pun Mesec u Raku, koji nas sad zajedno primoravaju, da redefinišemo važnost i vrednost porodice.
Verovatno su svi ovih dana dok se streamuju vesti iz LA-a, pomislili šta su ti ljudi bežeći pred vatrenom stihijom, osim života, mogli prvo da spašavaju iz svojih domova. I kao da se ta tanana sentimentalnost čoveka, možda ogleda najbolje u tom gestu da bismo svi možda pre svih materijalnih vrednosti, pohrlili da sačuvamo neke važne uspomene, slike, sitnice, koje nemaju cenu, jer se vreme ne može vratiti, a kao da smo na ovu planetu zapravo samo po iskustvo, i te slatke uspomene najpre i došli.
Kao da je bilo neophodno da se sav nered u kući i porodičnim odnosima počisti, pre nego što Jupiter, 9. juna uđe u znak Raka. I kao da nekad tek kad su tako drastične situacije, možda na surov način osvešćujemo, važnost porodice, sloge, uspomena, kućnog mira, baš onda kad u tom nemom muku kada možda izgubimo sve, pa i dom, živimo sreću, jer su nam ukućani živi. Odjednom svi nesporazumi, razlike, konflikti, razmirice, postaju pepeo i dim, nebitni, samo da znamo da je naš najbližnji dobro, zdrav, živ. Taj prokleti muk, kao da je doneo mir, koji mi pre toga nismo znali da uspostavimo mirnim sporazumnim putem. Kao što i tada rekosmo, ovo jeste jedno otrežnjene i odvikavanje na suvo.
Naravno Mesec predstavlja i narod, koji takođe, može biti duboko emotivan, razularen, zbog pitanja domovine, a domovina kao majka koja želi da očeliči decu, može biti gruba, kao da je maćeha. Al nekad kao da je najdublje razumevanje ne u rečima, nego u tišini, muku i sapatništvu.
Kako je svaki pun Mesec opozicija Meseca sa Suncem, dok se Sunce iz Jarca bliži prvoj konjunkciji sa Plutonom, kao da svi sa ovim Merkurom u Jarcu, vodimo preračun i finalne kalkulacije, koliko nas koštaju naše Pirove bitke. Koliko vredi pobeda, ako izgubiš svu vojsku. Koliko vredi biti u pravu, i pod svaku cenu ispravan, ako tim jarčevsko tvrdoglavim ponašanjem, izgubimo bliskost sa dragim ljudima (Mesec u Raku). I ko će utešiti uplakanu decu, ako je i majka uplakana, povređena, potištena. Ovo je vreme, kada učimo snagu nežnosti! Kada učimo da milost, oprost i nežnost su nekad jači od svake primene sile i destrukcije. Ovo je kao kad Aska zavede vuka svojim plesom i izbegne smrt.
PUN MESEC U RAKU – SILVER LINING
No, da sve ima svoj “silver lining” govori nam i egzaktni sekstil ovog Punog Meseca sa retrogradnim Uranom u Biku. To je kao ono prokletstvo da je čovek najgenijalniji, onda kad najviše gori pod nogama, i da nam te brzopotezne i genijalne ideje, prečice, nekad sevnu brzinom munje, baš onda kad smo već izrežirali svoje bezizlaze.
Kao da su sva ta bezuspešna upinjanja, i izgaranja, trenutak pred samo odustajanje i neki veliki prasak, bili potrebni da se pojavi ta brilijantna ideja, koja genijalno sve spašava i rešava u poslednjom milisekundi. Kao da se drugačije ne bismo setili niti usudili da se svu veru oslonimo na ta alternativna rešenja, koja možda nisu obećavala, sve dok nisu preostala kao poslednje rešenje. I baš, kao posle svakog šumskog požara, zemlja se dugoročno obnovi, postane još plodnija, vrati ugljenik zemljištu i volšebno se aktivira aktivnost mikroorganizama, i rast novih biljaka.
Gledajući kroz prizmu odnosa, možda upravo neke kratkotrajne egzotermne svađe, prepirke između prijatelja, partnera, rođaka, sada posluže da se dugo nagomilavani bes i zameranja, sada u svoj toj vrelini prepiranja, sagore i dugoročno nestanu iz odnosa, jednom kad u nehatu i neizdržu izrečena istina, otkrije možda dobronamernost i prave duboke emocije, koje su stojale ispod tog naizgled zameranja. Možda obrnuto od onog što bi otpevala Amy, “my message was brutal, but the delivery was kind”, jer možda nekad to koliko nam je zapravo do nekoga stalo se ironično prikaže, iskaže i dostavi na najdramatičniji i najneljubazniji način, ali iz najbolje namere.
Često se dešava da ljudi kad imaju osećaj da ih drugi ne čuju jer su previše ljubazni, moraju da promene ton, ili promene jezik. “Let the tremble of your voice be the earthquake that shatters the silence of complacency.”
Što bi dodala Adele, complacency is the worst trait to have, are you crazy, you ain’t ever had, ever had a woman like me? Kao da nam je to i Konstrakta detaljno objasnila da je mekano pogubno, a često nas baš ta naglašena energija Raka uvuče u te konfor zone, njanjavost, i preterano popuštanje i tetošenje partnera, koji se greškom interpretiraju kao zaštita ili podrška, a briga greškom pomeša sa brižnošću. Nekad su upravo zdrave i postojane granice (kano klisurine, tamo iz Merkura i Sunca u Jarcu) veći blagoslov od udovoljavanja drugima, popuštanja i povlačenja, kako u roditeljstvu tako i partnerstvu. Znate ono, otvorena furuna, ne peče hleb, a vašem partneru by the way, ne treba nova keva.
Sve u svemu očigledno je koliko se samo ovaj Pun Mesec u Raku zbog blizine Marsa iz Raka razlikuje od prošlogodišnjeg, koji je bio toliko blag i nežan.
Da ne bi sve bilo tako sumorno (što se često otrgne tokom tranzita Sunca kroz znak Jarca u postprazničkoj depresiji) pobrinuo se važan i redak (svakih 18 meseci) prelaz mesečevih čvorova sa ose Ovan-Vaga, na osu Devica-Ribe.
To znači da se završio 18-mesečni period u kome je naš fokus bio na jačanju svoje autentičnosti, što se moglo dešavati kroz određena karmičke partnerske odnose (južni Mesečev čvor je bio u znaku Vage), gde smo i svrhu i važnost života crpeli možda baš iz nekih komplikovanih emotivnih odnosa. Sada sa Severnim mesečevim čvorom u znaku Riba, svrhu nalazimo u snovima, idealizmu, daydreaming-u, i kao da je glavni cilj sve to sveto i sve te zaboravljene ideale spustiti u svakodnevnicu (Južni mesečev čvor u Devici).
Kao da je to, štagod da nam naša 3D svakodnevnica pokazuje u materijalnoj ravni zapravo samo veo i obris, dok je prava istina tamo iza, kao u Platonovoj pećini ideja. Te ovaj transit poručuje da sačuvamo i održimo veru da su se u tzv. 5D nematerijalnoj ravni naša revnost, bezuslovno služenje, predanost već odavno isplatile. Obećanje da je naša nagrada odavno poslata i na putu ka nama, koju baš kao ni svaku drugu moralnu pobedu, ne kite mašne, medalje, pehari i lovori, nego suze radosnice, neverica naspram čuda, ponos u srcu i tuđe divljenje i skidanje kape i mig padajuće zvezde.
U istrajavanju u toj strpljivoj veri najbolji saveznik biće nam daydreaming, zato – just be gracious.
Foto: Pexels