Postoje ta neka mesta… Dovoljno je da bacite pogled na fotografije, a da vam u glavi odmah krene lagana muzika, s-p-o-r-a, sve uz zamišjeno pucketanje gramofona. Boutique hotel Dá Licença je pravi primer toga, jednostavne linije u eksterijeru, sveden nameštaj u enterijeru, uz maslinjak dokle vam pogled seže, čine da vam pored muzike u glavi zamiriše i začinsko bilje i da se momentalno zamislite kraj bazena kako trošite lenje letnje dane… Zapravo kad dođete na ovo imanje dobićete utisak da ste u nekom fantastičnom art filmu i da je vaša jedina uloga da ljuštite mandarine na tremu i uz porto nazdravljate životu.
Dá Licença se nalazi u Portugalu, imanje se prostire na preko 120 hektara gde je zasađeno 13.000 stabala masline. Na tolikom prostranstvu smešteno je samo osam smeštajnih jedinica (između 50 i 180 kvadratnih metara) i jasno je da je u pitanju savršen retreat, gde će vam se živci i pritisak u roku odmah vratiti u normalu. Vlasnici Victor Borges, slikar i nekadašnji direktor u kompaniji Hermès, i Franck Laigneau, istoričar umetnosti i galerista specijalizovan za Jugendstil (skandinavska forma art nouveau stila), svoje znanje o umetnosti i dobrom stilu života ovde su iskoristili u potpunosti.
Renoviranje je trajalo punih pet godina, lokalni arhitektonski biro Procale vodio je projekat pretvaranja farme iz 1840. godine u minimalistički hotel sa granitnim podovima, kadama i lavaboima od mermera i nameštajem koji su izradile zanatlije iz okoline. Hotel se sastoji od tri niske zgrade, između njih se nalaze bašte i terase koje stvaraju fluidni odnos između enterijera i eksterijera na taj način dajući gostima priliku da odaberu prostor za druženje, ili da se u potpunosti osame. Dominira infinity bazen u obliku slova T, a postoji i nekoliko manjih, privatnih bazena.
Kada su u pitanju detalji tu su Borges stočići i lampe, šareni tkani prekrivači umetnice Mizzete Nielsen, antikni drveni ormarići iz XIX veka norveškog dizajnera Larsa Kinsarvika, kao i skulpture portugalskog umetnika Rui Chafesa.
Kolekcija detalja za dom i umetnina u prostoru je zapravo bogata kolekcija koju su vlasnici sakupljali čitavog života sa svih strana Evrope. Znalački su uklopili skuplje i pristupačnije predmete, umetnine i “konfekcijski nameštaj”, zbog toga hotel uprkos tome što je ispunjen umetničkim delima ne ostavlja utisak galerije, ili muzeja, naprotiv.
No, nisu se zaustavili samo na tome da dela rasporede po sobama i javnim prostorijama, u okviru imanja postoji i prava galerija, u podrumskoj prostoriji gde je nekada bila smeštena presa za masilnovo ulje.
Osim toga da se divite kući i uređenju ovde nema puno toga da se radi, i to je zapravo ono najlepše od svega! Gosti mogu da se posvete pomalo zaboravljenoj umetnosti dokolice i da, na primer, promatraju kako voda u bazenima reflektuje boje tokom dana. Za one koji ne mogu dugo da uživaju u neradu tu je biblioteka sa art knjigama. Dok šampioni u diskonektu jednostavno mogu da posmatraju kako vreme prolazi u prirodi koju ništa ne narušava.
Ovo mesto donosi novu definiciju lukuza, onog koji je diskretan i prefinjen i ne vidi se na prvi pogled. Victor i Franck shvatili su šta je potrebno modernim putnicima, oni ne žele pozlaćene slavine i upadljive detalje, njima je potreban prostor i vreme što su im u hotelu Dá Licença ponudili. Na tom mestu stanuje harmonija, a to je ono što je svima nama potrebno.
