Ove jeseni istražite Zlatar, donosimo vam detaljan vodič
Povratak u školu, povratak u realnost ali septembar uvek ima rezervni plan za nas. Da, lepo vreme je još tu, tek čekamo Miholjsko leto, stoga vam predlažemo jedan beg od stvarnosti koji je kao stvoren za pozne letnje dane. Daleko od svih, blizu samima sebi, najbliži prirodi. Zlatan(r), zlatna planina. Dovoljno divlja, a pre svega pitoma, dovoljno neistražena, bez ljudske intervencije a dovoljno sadržajna za jedan kompetan vikend užitak. Kao preslikan sa naših akvarela i domaćih zadataka na temu: priroda, kako sam proveo školski raspust. Pa hajdemo zajedno da istražimo ovu zelenu lepoticu.
Šta raditi?
Moramo priznati da za one koji bi samo da se prepuste netaknutoj prirodi i pođu na put željni toga da ih planina sama vodi i iznenadi… ne ne, to se neće desiti. Bez dobre temljne pripreme, ne možemo garantovati jednu punoću doživaljaja, tako da vadite notese, olovke u ruke, hvatajte beleške, diktat kreće.
Šetnja kao imperativ, trim staza i šuma, potpuni mir i disanje punim plućima, to je zagarantovano. Jezero, vidikovac, proplanak, piknik, čitanje knjige, letnja kiša, prva jutarnja kafa, zalazak sunca i duga, miris divljih jabuka koje ručno beremo usput, životinje kao pratioci u šetnji, tek poneki čovek… ma da li smo upravo napisali potpuni reset? Znamo li nekog kome nije potreban, neka digne dva prsta svako ko bi se teleportovao upravo u ovaj kontekst, sad, ovog minuta.
Šta videti?
Vidikovci, meandri, dostupni džipom, brodićem ili šetnjom, i zaista vredi posetiti svaki koji smo ucrtali na mapi, ali Ravni Krš, do koga stižete vožnjom čamcem i laganim usponom, je upravo taj koji gledamo na svim slikama Uvca, i potpuno je super osećaj nekog velikog dostignuća kad pukne pogled ispred vas. U hajking smo fazonu, želimo još National Geographic doživljaja, Vodovod Sopotnica je naša druga stanica. Nije lako naći je, ali nagrada je spektakularna, snaga vode očaravajuća, a ribnjak u podnožju sa svežom pastrmkom samo dodatni benefit ovog road tripa. Moramo videti fresku Belog anđela u Mileševi, večita inspiracija, kao polazna tačka srednjevekovne likovne umetnosti i svih duhovnih simbolika koje ovo remek delo ima. Skrivena mesta koja čekaju da budu otkrivena su draž ovako nekomericijalnog područja.
Gde tražiti gastro avanturu?
Na pijaci u Novoj varoši samo ponedeljkom, jer pijačni dan je. Usput uz kontakt lokalaca u šumi i sveže ubranim bukovačama. U domaćinstvima sa domaćim džemom, sokom od šumskog voća. Uz put uz traganje za svežim šipkom jer ide zima. Sama gastro restoranska scena je nedovoljno razvijena, zapravo, možda je namenjena ciljnoj grupi i očekivanjima lokalaca šta bi neko iz velikog grada želeo. Ali ne, želimo baš to neiskvareno, palačinke sa medom i orasima, domaću kafu, nećemo čiz kejk i espreso. Restoran Vuk je naša mala oaza u kome možemo naći pomalo od onoga što želimo, ali najbolji je predlog je poneti đakonije u smeštaj, i spremiti sasvim prirodno iz prirode u prirodi.
Gde imati bazu?
Moramo priznati da se vrlo vodi računa o arhitekturi, krajoliku, uklapanju u isti planinskih kućica tipa slova A, sve obećava jednu sjajnu budućnost, ali nemojmo se unapred radovati. Hotela nema, zapravo ne onakvih kakvih bi želeli i na koje smo navikli. Postoji nagoveštaj renoviranja nekih zapanjujuće grandioznih ali ušuškanih objekata iz sedamdesetih, ali to je radovanje na dugom štapu. Potpuno smo zaljubljeni u Zlatair kućice, da to su one koje se nalaze u našem save folderu na instagramu, iste one zbog kojih smo ljubomorni na Austriju, Sloveniju jer ih imaju u izobilju, ali konačno Srbija ima da ponudi upravo takav užitak. Buđenje uz krupne kapi kiše, pogled sa sprata na šumu, da, iz kreveta, ptičice koje vas zovu da izvirite iz vaše jazbine, ukusno povezane estetske note enterijera, skandi dizajna ukomponovane sa vintage komadima i art detaljima berlinske scene, jer je to destinacija u kojoj vlasnici žive.
Ubrali smo u šetnji zlatarski dvilji buket, oplemenili smo naš ambijent, i spremni smo za naše dnevne avanture, ili samo za potpuno prepuštanje već izlizanom albumu Taylor Swift, ili iz naftalina osveženoj sjajnoj Kate Bush (mada smo mi odrasli na upravo ovom muzičkom nasledju), i jednoj prikladnoj: Be running up that hill…
Bonus savet
Ukoliko ste još orni i spremni na kraće istraživanje, nedaleko od samog centra Zlatara, ali ipak je potrebno potruditi se, strpljivo vas čeka Selo Štitkovo iz 1898. godine. Niz kućica u kojima možete popiti domaću kafu, razmeniti dve tri pametne reči sa domaćicom, kupiti heljdino brašno. Postoji određen osećaj da mi ne znamo baš šta imamo, da ne znamo da povežemo ponudu I vežemo mašnicu na istu… željni smo da nam neko proda ovakvo iskustvo, ali možda to nije loše, autentičnije je.
Ostavićemo Zlatar do sledećeg puta da nam ostane tako iskren, nekomercijalizovan, dovoljno ponosan i sadržajan a potpuno nesvestan svoje lepote, vraćamo mu se sigurno, čim pre da doživimo Zlatni dan. Ok, zvonilo je, veliki odmor počinje, puštamo vas na kraći skok do ove planinske lepotice, beleške imate, čekamo vašu inspiraciju i povratnu info. I nema ocenjivanja, svačiji doživaljaj dobija 5.
Povezani članci
Buro 24/7 Izbor
