Renome Arte čine Sanja Đurđević i Aleksandar Brzaković, bračni par iz Beograda. U svojoj vikendici na obodu grada, počeli su da se „igraju sa glinom“, da bi nakon izvesnog vremena, iz njihovog kovitlaca mašte, hobija i artističkih interesovanja, nastala velika polica s impozantnim glavama gejši, samuraja, istorijskih ličnosti, apstrahovanih junaka i svetaca… Vikendicu su pretvorili u atelje, a hobi u postojano zanimanje.
„Značajno nam je da istaknemo da je ovaj zanat svoje korene već imao na mestu odakle smo startovali. Zapravo, Aleksandrov otac je sam napravio prvu pećnicu u kojoj je dugi niz godina pravio keramičke ukrase od gline – lustere, svećnjake, broševe, ramove, nakit i veoma uspešno ih prodavao zajedno sa svojom suprugom“, govori Sanja. Nastavili su porodični niz i obogatili ga svojim idejama.
„Inspirisani istraživanjem materijala, oblikovanjem, i eksperimentisanjem sa teksturama, poštujući anatomiju ljudskog tela i zakone statike, dolazimo do naših najdražih oblika“
PROCES
Poznavaoci prilika kažu da je glina jednostavan, ali temperamentan materijal. Spada među prve umetnosti koje imaju upotrebnu vrednost. „Iz radoznalosti za novim iskustvom i želje za kreiranjem karaktera, zajedno smo se upustili u vajanje… Sada imamo ambiciju da naša dela budu izložena u galeriji o kojoj, za sada, još uvek maštamo“, dodaje Aleksandar.
Izrada jedne skulpture sa svim procesima (vajanje, sušenje, pečenje, bojenje, ponovno pečenje) traje od dva do tri meseca, ukoliko sve ide po planu. „Skulptura treba da se suši u strogo kontrolisanim uslovima pa joj temperaturne razlike ne prijaju i veoma je bitno da se suši postepeno, kako tokom pečenja ne bi došlo do pucanja“, upućuju nas.
Pored deset prstiju kao osnovne „mašine“ za rad, neophodna je specijalizovana pećnica za glinu. „Maksimalna temperatura koju naša pećnica može da dostigne je 1260°C. Proces pečenja ide postepeno, temperatura se lagano podiže u vremenskim intervalima koji se zadaju na digitalnom ekranu za programiranje (programator) pećnice“, govori dvojac Renome Arte.
„GLAVA“
Kroz istoriju, ljudsko lice ostalo je konstanta u umetnosti, inspirišući artiste da istraže dubine ljudske duše, emocija i identiteta. Lica definišu ljudski identitet. Lice pokazuje kako se osećamo. Lice je odraz svega što u sebi nosimo.
„Poenta vajarskog dela je otkriti lepotu koja se krije u obliku i teksturi. Vajanje je čin stvaranja – oslobađanje skrivenih likova, priča i strasti koje se kriju unutar materijala. Vajanje je putovanje koje istražuje granice između materijala i umetnika. Postajete arhitekta karktera koji oblikujete, dodajete i oduzimate kako biste stvorili nešto novo, kako biste stvorili nešto od „blata““, komentariše Sanja.
Reč je o osećaju da drevnom tehnikom kreiraš vanvremensko delo koje prkosi instant kulturi i digitalnoj revoluciji… „Nezamenjivi su i trenuci zadovoljstva, što stvaraš sa svojih deset prstiju. Vajarstvo je jedno od onih zanimanja koje briše granicu između posla i zadovoljstva. Dodatna satisfakcija je svakako to što smo kao par nadgradili svoj ljubavni odnos ovim zajedničkim talentom“, romantičan je Aleksandar.
„Moja želja je da se ljudi poistovete sa karakterom koji predstavljaju moje skulpture kao izrazom moći koji svako od nas nosi u sebi“, Aleksandar
„Snaga mojih ženskih skulptura leži u nijansama različitosti kojom odišu ove ženske glave“, Sanja
SIMBOLIZAM
Vajarsko delo kreira se kroz četiri zemljana elementa: Zemlja, Voda, Vazduh, Vatra. Ovakva interpretacija četiri elementa može se primeniti kako na fizički proces rada, tako i na simboličke aspekte vajarskog umetničkog dela.
Glina je tvorevina zemlje. Da bi se glina oblikovala potrebna je voda. Skulptura se suši na vazduhu. A peče se u pećnici na izuzetno visokoj temperaturi. Zemlja je simbol stabilnosti vajarskog dela. Voda simbolizuje fluidnost. Vazduh – energija kojom odiše umetničko delo.
RENOME
Njihovo samouko putovanje popločano je strpljenjem, predanošću i konstantnim učenjem i istraživanjem. „Imali smo sreću da možemo kontinuirano da budemo posvećeni vajanju i uđemo u „stanje toka“ sa našim skulpturama… Tada se događa najveći i najbrži progres u radu i napredovanju. Naše ruke su bile naš najbolji učitelj a glina živi katalizator tog učenja“, simbolizuje Sanja.
Dela koja kreiraju, kako kažu, namenjena su onima koji umeju da cene ručni rad i kompleksnost izvedbe. „Svako ko ceni kompleksnost ovog ciklusa i uviđa čari neizvesnosti celog angažmana, a potom ume da ceni kvalitet izvedbe, jeste naš interesent“, opisuje Aleksandar.
Svaka glava nosi deo nasleđa i reprezentuje raznolikost ljudskog iskustva. Čije se priče sudare, tu nastaje i namena. Pored galerije o kojoj maštaju, Renome Arte dvojac neguje želju da svoje radove izlože u umetničkim prestonicama Evrope. Sve i da se to ne desi, ostaje ono najvrednije što im niko ne može oduzeti – ljubav ka zajedničkom stvaralaštvu.
Tekst: Stefan Tošović; Foto: Renome Arte