Povezano
Koliko je Gaudí bio zaslužan za izgradnju barselonske panorame tokom ranog 20. veka, tako je Ricardo Bofill doprineo da španski grad poprimi oblike postmoderne krajem istog tog stoleća. Ipak, ovom prilikom posetićemo jedno njegovo zdanje koje se nalazi ne u rodnoj mu Kataloniji, već u pokrajini Valensija. Na obali Kosta Blanka – ilivam beloj obali – nalazi se gradić Kalp, u kojem je smešten La Muralla Roja – ilivam Crveni zid.
Odmah na početku odgonetnućemo ono što ste možda i sami primetili, ali niste sigurni da li je vaše zapažanje ispravno. Odgovor je – da, ova građevina poslužila je kao inspiracija kreatorima serije Squid Game, tačnije – njenim scenografima. Lavirint po kojem se kreću fiktivni likovi nalik je na zidine koje je osmislio španski arhitekta. Hajmo sada da prošetamo tim šarenim zidovima.
Svestrani uticaji
Kako je sam Ricardo svojevremeno rekao, trebalo mu je približno 10 godina da dovrši skicu za ovo delo. Kada je to konačno i učinio, zgrada je sagrađena 1973. godine. Dakle, ove godine proslaviće svoj 50. rođendan. Tokom tih pola veka, održala se kao simbol ne samo Ricardovog dizajnerskog identiteta, već i celokupnog pristupa koji je on sledio. Načinjena u stilu konstruktivizma, poreklom iz Sovjetskog saveza, a popularnog nešto ranije tokom 20. veka, La Muralla Roja u svojoj silueti otelotvorenje je brutalističke filozofije ovog pravca.
S obzirom na istorijsku povezanost arapske i španske kulture, Ricardo Bofill nije tajio da je inspiracija za La Muralla Roja proistekla upravo iz dodira ove dve struje. Naime, arapski narodi dugo su naseljavali jug Španije, pa se uticaj njihove arhitekture i danas može primetiti u primorskim gradovima ovog dela zemlje. Ne samo to, već je i španski jezik bogat uplivima arapskog vokabulara, čak i kada se radi o nazivima mnogih gradova. Iako su Arapi napustili Iberijsko poluostrvo još u 17. veku, kultorološka zaostavština je i dalje osetna. T
ako je i Bofillu poslužila kao referenca, i to specifično oblik marokanskih i tunižanskih građevina, znanih kao qasbah ili kasbah. Time oblik Crvenog zida umnogome prati upravo tipične linije severnoafričke arhitekture. Na svakom spratu nalazi se malena plaza – trg, ali bismo mogli da kažemo i odmorište, koje povezuje apartmane unutar kompleksa.
Na taj način, La Muralla Roja postala je oličenje modernističkog pristupa mediteranskoj tradiciji – spoj južnjačke zaobljenosti i severnjačke oštrine.
Kako Ricardo Bofill vidi boje? Kao informacije
Mada bismo se složili da je paleta boja jedan od primarnih aduta Crvenog zida, ona nije odabrana tek u puke estetske svrhe. Ricardo Bofill zamislio je da koloritom saopšti razliku u arhitektonskim elementima koji su iskorišćeni, a koji se smenjuju kako prolazite kroz ovo zdanje. Katalonski arhitekta će uposliti istu tehniku u svojim kasnijim radovima, pa je ova metoda vremenom postala prepoznatljiv potpis njegovih kreacija.
Šta se krije iza raznobojnih zidova?
La Muralla Roja od samog početka bila je stambeni projekat, pa danas i dalje služi toj nameni. Drugim rečima, mnogi od 50 stanova, koliko ih ukupno broji, dostupni su za iznamljivanje na platformi AirBnb. S obzirom na da je špansko primorje neprikosnovena (letnja) destinacija, nema razloga da se na sledećem putovanju ne uputite upravo ka Valensiji i oblasti Alikante.
Foto: Instagram, Unsplash