Povezano
U modernim kancelarijama postoji nepisano pravilo: ako ne istaknete svoj rad, verovatno niko drugi neće. Ali, isto tako, ako to radite previše, rizikujete da vas kolege i nadređeni dožive kao nekoga ko se neumorno razmeće. Upravo tu se krije tanka linija između zdravog samopouzdanja i hvalisanja.
Na kraju, pravi profesionalci znaju da najveću težinu imaju oni trenuci kada drugi hvale vas, a ne vi sebe.
GRANICA IZMEĐU SAMOPOUZDANJA I HVALISANJA?
Zašto nam je samopromocija potrebna
Samopouzdanje na poslu nije luksuz već uslov za napredovanje. Poslodavci cene zaposlene koji znaju da predstave svoje rezultate – jer to govori o svesti o sopstvenoj vrednosti i spremnosti da preuzmu odgovornost. Kada jasno komuniciramo šta smo postigli, dajemo drugima priliku da sagledaju naš doprinos timu ili projektu.
Kada samopouzdanje prelazi u hvalisanje
Problem nastaje kada se svaka prilika koristi za lično isticanje. Ako kolege steknu utisak da je u svakoj vašoj rečenici reč „ja“, ili da tuđi doprinos nestaje u vašoj priči, ulazite na teren hvalisanja, a ne samopouzdanja. Takav pristup ne samo da narušava timski duh, već vas može učiniti manje poželjnim saradnikom, bez obzira na vaše rezultate.
Znaci da ste možda prešli granicu
Ako često ponavljate iste uspehe u razgovoru, verovatno zvučite kao da skupljate bodove. Kada svaka diskusija završi pričom o vašem učinku, ljudi vas počinju doživljavati kao egocentrične. Ako imate potrebu da naglasite svoj doprinos i u situacijama gde je timski rad ključan, balans je izgubljen.
Kako pronaći meru
Ključ leži u autentičnosti i kontekstu. Pokažite rezultate onda kada je to relevantno u evaluacijama, na sastancima sa nadređenima, u razgovorima gde se odlučuje o daljem pravcu projekta. Dobar test je da se zapitate: da li ovo što govorim koristi timu, ili samo mom egu?
Foto: Pexels