Povezano
Do nedavno smo je prepoznavali po savršenoj frizuri i stilu odevanja – a sada je čuvena po optužbama za užasno ponašanje. Skandal Matilde Djerf je jedan od najvećih na globalnoj influence sceni i još jednom nam je pokazao kako je cancel kultura nezaustavljiva sila, koja za nekoliko časova može da uništi karijere građene godinama.
Šta se zapravo dogodilo i zašto je skandinavska influenserka u nemilosti čitavog interneta?
SKANDAL MATILDE DJERF: ŠTA SE ZAPRAVO DOGODILO?
Matilda Djerf je izgradila imperiju od svog ličnog brenda – ona je na Instagramu beskrajno cool devojka sa neopterećenim skandinavskim stilom, koju je pratilo čak 4,5 miliona ljudi širom sveta. Ali prema anonimnim bivšim zaposlenima njenog brenda Djerf Avenue, njeno ponašanje se nimalo ne uklapa u estetiku koju je kreirala na svom profilu.
Influenserka je 2019. osnovala svoju modnu liniju Djerf Avenue zajedno sa partnerom Rasmusom Johansonom. Brend prodaje basic komade odeće u pastelnim bojama, kao i proizvode za kosu, kućne potrepštine i još mnogo toga, a šalje ih širom sveta. Bila je veoma uspešna – brend je imao pop-up radnje u Stokholmu, Londonu i Njujorku, kao i saradnju sa Rhode, beauty linijom Hailey Bieber.
Međutim, influenserka je sada optužena da je nad zaposlenima u svom brendu vršila “psihološki teror”, kao i da je stvorila izuzetno toksičnu radnu atmosferu. Skandal Matilde Djerf počeo je kada su švedske novine „Aftonbladen“ objavile su članak koji sadrži navode 11 bivših i sadašnjih zaposlenih o mobingu. Djerf je optužena za maltretiranje, favorizovanje, stvaranje toksičnog radnog okruženja, fat-fobiju…
U jednoj bizarnoj tvrdnji, bivša zaposlena je tvrdila da je Matilda odredila toalet u kancelariji samo za sebe i svoje „omiljene“ zaposlene, stavljajući na vrata natpis „Molim vas, ne koristite!“ na engleskom. Kada je natpis pao, navodi se u novinama, jedan zaposleni je bio nateran da opere toalet jer ga je koristila osoba bez dozvole.
Drugi su optužili Matildu da je psovala i ponašala se snishodljivo prema svojim zaposlenima, stvarajući okruženje puno „terora“ u kojem su mnogi redovno plakali.
„Nikada se u svom životu nisam toliko plašio neke osobe“, rekao je jedan zaposleni, prema grubom prevodu.
Drugi bivši radnik je ispričao navodni slučaj kada je Djerf videla fotografije plus-size modela i tvrdila da nije želela da ih koristi jer je žena izgledala „veoma debelo“.
Nakon svega, Djerf je rekla da se ne prepoznaje u nekim od optužbi, ali se izvinila svakom zaposlenom koji se osećao maltretiranim.
„Kada sam pokrenula Djerf Avenue nisam očekivala da će kompanija biti ono što je danas, sa toliko članova tima i toliko odgovornosti. Nisam bila spremna. Nikada pre toga nisam vodila tim, nisam pokretala kompaniju, a pod velikim stresom, visokim tempom i naivnošću nisam uspela da budem lider i kolega koji želim da budem na tom putu. I zbog toga mi je tako, tako žao.”
JOŠ JEDNA GORKA ISTINA O CANCEL KULTURI
U besprekorno „ispeglanom“ svetu društvenih mreža u kojem je estetika sve, cancel kultura nam donosi otrežnjenje i šamar realnosti. Jasno je da može da bude veoma opasna, jer na internetu ne postoji pretpostavka nevinosti, ali ne može se poreći da je pre svega poziv na odgovornost svima koji grade svoj brend na određenim vrednostima.
Međutim, uprkos tome što je Djerf Avenue bio brend koji je promovisao određeni stil života i inkluzivnost, na kraju dana se temeljio na ličnosti Matilde Djerf, koja je nama predstavljena isključivo kroz selektovane i doterane fotografije i video snimke. To nas podseća koliko prelako „učitavamo“ ono što nam se servira kroz estetičnu prezentaciju kao istinito i realno – dok se iza svih tih bajkovitih prizora, butterfly cut frizure i slatkog autfita, krije nešto drastično drugačije.
Paralelna stvarnost koja se odvija u online svetu je toliko snažna i preplavljujuća, da donekle možemo da razumemo kako određene ličnosti mogu da pomisle da su nedodirljive – jer iza njih stoje milioni koji ih svakodnevno obožavaju. Ali, isto tako, ljubav se može pretvoriti u nemilosrdni linč, a onda granica između „pravednosti“ i digitalnog nasilja postaje sve nejasnija.
Skandal Matilde Djerf je još jedna opomena jer postaje previše česta pojava. Mobing, nažalost, poprima razmere epidemije u modnoj industriji i to se ne sme zanemariti. Setimo se samo magazina „Man Repeller“, čija se osnivačica Leandra Medine suočavala sa sličnim optužbama. Primeri su brojni i na lokalu i sigurno vredi pozabaviti se razlozima zbog kojih je loše ophođenje prema radnicima toliko često u ovom poslu – a to zahteva ozbiljnu analizu, preispitivanje i otvorenu komunikaciju, prema sebi i drugima.
Kako su brojne osobe napisale ispod izvinjenja Matilde Djerf na Instagramu, za ljubaznost zaista nije potrebno iskustvo. Možda je upravo to gorka lekcija koja nam ostaje iza ovog slučaja cancel kulture na delu.
Fotografije: instagram @matildadjerf