Kako se odlazi iz Trebinja? Ruta do grada ima nekoliko, upoznala sam ih i mogu vam pomoći. Međutim, odlazak iz grada još uvek nisam usavršila. Jer, otići iz Trebinja nimalo nije lako. Ne zato što nema puteva, ili načina. Ono što stvara problem jeste srce i um koji govore – treba ostati još malo. To malo čini se, lako bi preraslo u nikada. Boravak sam stoga malo produžila, pa još malo. I onda sam otišla, ali nisam rekla zbogom, rekla sam – do sledećeg susreta.
Prvi susret sa lokalnim specijalitetima odvija se na tržnici, gde su tezge prepune domaćih proizvoda: od maslinovog ulja i meda do sira iz mijeha, koji zrači bogatim, slanim ukusom. Domaće vino, koje teče poput priče o zemlji iz koje potiče, savršeno prati svaki zalogaj. Ako volite da započnete dan nečim drugačijim, ne propustite da probate burek u jednoj od lokalnih pekara. Tanka, hrskava kora otkriva sočno punjenje koje se gotovo topi u ustima, dok se miris svežeg peciva širi kroz uske ulice.
Za ručak, preporučujemo restoran „Humsko,” koji je, kao i čitav ovaj kraj, veran svojim korenima, ali i dovoljno hrabar da eksperimentiše s modernim tehnikama. Tradicionalna jela, kao što je teletina ispod sača, donose bogatstvo ukusa sporo kuvane hrane koja nosi savršeni balans između mesa i začina. Tu je i čorba od koprive — jednostavna, ali izuzetno ukusna, pripremljena od lokalnog bilja koje nosi sa sobom duh hercegovačkog podneblja.
Za kraj, nikada desert. Ako želite pravi domaći ukus, ne propustite šampitu ili hurmašice, poslastice koje nose dah prošlih vremena. Tu su i smokve — zrele i sočne, koje ovde ne predstavljaju samo voće, već simbol trebinjske gostoljubivosti.
Za kraj je uvek, vino. Trebinje je, jednostavno rečeno, mesto gde ukus postaje sećanje — a svaki obrok priča o zemlji, suncu i ljudima koji u njemu žive. Ako ste ljubitelj hrane koja ima dušu, ovde ćete pronaći svoje gastronomsko utočište.
Foto: Privatna arhiva
