Džinovsko platno na 120 stepenika: Priča o stepeništu Denis-Papin
Umetnički recept koji treba prepisati
Povezano
U samom srcu francuskog grada Bloa (fr. Blois), monumentalno stepenište Deni Papen (fr. escalier Denis-Papin) već decenijama privlači poglede prolaznika, a poslednjih godina preraslo je u pravu svetsku senzaciju.
Sa svojih 120 kamenih stepenika podeljenih u četiri nivoa, ova građevina povezuje gornji grad sa obalom reke Loare.
Izgrađeno je šezdesetih godina devetnaestog veka prema zamisli arhitekte Žil de la Morandijer (Jules de La Morandière), a svečano otvoreno 1865. godine. Sa njegovog vrha pruža se impresivna panorama koja se preko mosta Žak Gabrijel pruža i do deset kilometara u daljinu.
Na samom vrhu ponosno stoji bronzana statua Denija Papena, rad vajara Emea Mijea iz 1880. godine, podignuta u čast ovog slavnog pronalazača i pionira parne mašine koji je rođen upravo u Bloau. Zbog izuzetne arhitektonske i istorijske vrednosti, stepenište je zvanično zaštićeno kao spomenik kulture Francuske.
Svoju popularnost, ovo zdanje, duguje domišljatoj ideji rođenoj 2013. godine.
Tadašnji gradski direktor komunikacija, Benoa Kolin (fr. Benoît Colin), posmatrao je reklame na pokretnim stepenicama u pariskom metrou i shvatio da bi vertikalna čela kamenih stepenika u Bloau mogla da posluže kao grandiozno ulično platno.
Umesto reklamnih poruka, odlučeno je da se prostor u potpunosti posveti umetnosti
Svrha projekta bila je jasna: demokratizacija kulture, izlazak remek-dela iz muzeja direktno među građane, estetsko oživljavanje istorijskog jezgra i promocija lokalnih manifestacija. Svaka nova postavka danas izaziva ogromno interesovanje, pa stanovnici i turisti sa ponosom dele fotografije na društvenim mrežama.
Izgled stepeništa menja se dva do četiri puta godišnje
Izgled prati gradski kalendar i važne jubileje. Svaka postavka donosi potpuno nov vizuelni identitet. Prolaznici su tako mogli da vide Da Vinčijevu „Mona Lizu” povodom pet vekova Renesanse, sportske motive za Olimpijske igre 2024, Maneov „Limun” u saradnji sa muzejom Orsej, kao i omaž pokretu Fluksus u vidu mozaika od čak 4.000 živih biljaka.
Tokom leta 2026. godine, stepenište je ponelo postavku ’Žorž, veći od života’ (fr. Georges, plus grand que nature!), kojom je odata počast nilskom konju Žoržu – kultnoj istorijskoj maskoti lokalnog Prirodnjačkog muzeja.
Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa manifestacijom bd BOUM, najvećim besplatnim festivalom stripa u Francuskoj, vizuelna rešenja za monumentalno stepenište potpisivali su istaknuti stvaraoci devete umetnosti poput Justa Svartea, Aliks Garin, Dominika Bertoa i Režisa Loasela, dok je grčki umetnički duo Frenk Mot (Frank Moth) oplemenio ovaj prostor upečatljivim, nadrealnim digitalnim kolažima.
Postavlja se pitanje ko zapravo odlučuje o izgledu ovog urbanog platna i da li postoji javni konkurs. Odgovor je – ne, ali to ne mora, kao što vidimo, da bude loše. Izbor idejnih rešenja nije otvoren za javne prijave. Gradska uprava Bloa direktno bira autore i teme, ali u dogovoru sa ključnim lokalnim ustanovama kulture, među kojima su Kraljevski dvorac (Château Royal), Kuća magije (Maison de la Magie) i centar savremene umetnosti Fondacija sumnje (Fondation du doute).
Neposredno učešće građana je retkost, ali se povremeno praktikuje kroz namensko glasanje za već predložena rešenja. Najlepši primer bila je „Idealna biblioteka” iz 2021. godine, kada je više od 900 meštana predložilo 2.000 naslova knjiga koji su potom iscrtani duž stepenica.
Iza ove ulične čarolije stoji precizna tehnika anamorfoze
Optička varka gde se stotine iseckanih traka stapaju u skladnu sliku tek kada se posmatraju iz podnožja. Tehničku realizaciju od samog početka vodi štamparija Imprinova. Na temeljno očišćen kamen lepi se preko 150 metara ekološke folije bez PVC materijala, koja se zagreva radi savršenog prianjanja, a kasnije uklanja bez ikakvih ostataka lepka.
Montaža traje četiri dana, budžet iznosi oko 10.000 evra po postavci, a što je najvažnije, vekovni kamen ostaje netaknut.
Ovaj francuski primer pruža dragocenu lekciju za našu sredinu. Gradovi u Srbiji poseduju brojna monumentalna, ali zapuštena stepeništa – od beogradskog Kalemegdana i Kosančićevog venca, preko Petrovaradina u Novom Sadu, do Niša, Užica…
Nažalost, većina njih danas služi samo za prolaz i često je naružena prečvrljanim grafitima. Primenom modela iz Blooa, sivi betonski i kameni pravci postali bi privlačne galerije na otvorenom i turističke atrakcije. Pošto savremene folije ne oštećuju podlogu, zavodi za zaštitu spomenika ne bi imali razloga za brigu.
Ipak, za razliku od francuskog zatvorenog sistema narudžbina, kod nas bi sve moralo da se sprovodi isključivo putem javnih i transparentnih konkursa. To bi sprečilo partijski uticaj, obezbedilo visok estetski nivo i pružilo šansu mladim domaćim umetnicima i studentima da legalno ožive javni prostor.