Na Nedelji dizajna u Helsinkiju pravi proizvod bio je – bolji grad
Grad po meri građana
Povezano
Ovogodišnja Nedelja dizajna u Helsinkiju (Helsinki Design Week) stavila je fokus na ulogu dizajna u stvaranju življih gradova. Događaj, koji je završen proteklog vikenda, obuhvatio je oko 250 predavanja, izložbi i prezentacija na lokacijama širom finske prestonice.
Umetnost ovde oživljava centar i rešava urbane probleme, stavljajući održivost i bolji život građana na prvo mesto.
Među njima su bile i interaktivne instalacije, poput projekta „HDW Lab“ u glavnoj trgovačkoj ulici Aleksanterinkatu.
Ovaj projekat pozvao je prolaznike da podele svoje ideje za bolje dizajniran grad
O tim idejama su potom raspravljali stručnjaci za urbani razvoj i koristili ih kao polazne tačke za nove predloge.
„Ono što nas najviše raduje jeste naš dvogodišnji plan u saradnji sa Gradom Helsinkijem o tome kako revitalizovati gradski centar“, rekao je Kari Korkman, osnivač Nedelje dizajna u Helsinkiju, kako je preneo magazin Monocle. „Želimo da uz pomoć dizajna centar učinimo dinamičnijim.“
Upravo takav način razmišljanja izdvaja ovu nedelju dizajna od drugih. Ona posmatra dizajn holistički, a ne samo kroz prizmu novih proizvoda. „Danas dizajn ne vidimo isključivo kao nešto vezano za predmete“, dodao je Korkman.
„Tako je počelo, ali danas govorimo o uslugama i o tome kako rešavati urbane probleme kroz koncept dizajnerskog razmišljanja (design thinking).“
Još jedan primer bio je program „Diplomatija dizajna“ (Design Diplomacy), u okviru kog su ambasade otvorile svoja vrata predavačima kako bi razgovarali o svom radu i različitim kulturama dizajna.
Među ostalim zapaženim projektima bila je i kuća Futuro
Jedinstven, futuristički finski tip objekta nalik letećem tanjiru, izvorno osmišljen 1968. godine. Američki stručnjak za arhitektonsko nasleđe Jan van Dijs rekreirao ju je pomoću davno izgubljenih originalnih crteža, dok je enterijer osmislio poznati finski brend Marimekko.
„Želeli smo da se osvrnemo na budućnost stanovanja“, rekla je Rebeka Bej, kreativna direktorka brenda Marimekko. „Umesto da se fokusiramo na današnji tradicionalni način života, želeli smo da ponudimo viziju u kojoj smanjujemo prostor i živimo sa manje stvari, ali sa onim što nam je zaista važno.“
Jednako monumentalna bila je i sedam metara visoka „Aalto vaza“, izrađena od aluminijuma u saradnji norveškog proizvođača materijala Hydro i finske kompanije za dizajn stakla Iittala.
U međuvremenu, Habitare, ključni finski sajam nameštaja i enterijera, privukao je više od 40.000 posetilaca tokom manifestacije. Za razliku od većine sajmova tog obima, ovaj je direktno usmeren na krajnje kupce, pa finski brendovi na njemu često beleže odličnu prodaju.
Među ostalim zapaženim premijerama bili su modularni sistem fotelja i sofa Pause brenda Hakola, kao i kuhinjski elementi Pahka brenda Arkken, izrađeni od drveta koje su stolari ručno savijali kako bi stvorili unikatne forme.
Kao odraz sve većeg fokusa sajma na cirkularni dizajn, predstavljen je i Tyyne – akustični panel i pregrada za prostor napravljena od ostataka drveta iz industrijske proizvodnje, što je zajednički projekat lokalnog studija Sistem i finskog ekološkog brenda Niimaar.
Iako je veći deo sajma bio posvećen predstavljanju ovih novih komada, cilj je bio i podsticanje šire debate o dizajnu nameštaja.
Želimo istinski dijalog sa industrijom i mladim dizajnerima, osluškujući šta je u vazduhu
istakla je tada Paivi Helander, kreativna direktorka sajma Habitare
„Takođe želimo da ohrabrimo izradu prototipova, pokazujući da na sajmu nameštaja ne mora baš sve da bude završeno i dovedeno do finalnog proizvoda.“
Ovaj finski dizajnerski zamah potvrđuje i tradicionalna dodela nagrada u okviru manifestacije. Među nagrađenima ove godine ističe se studio JKMM Architects, koji je poneo priznanje Helsinki Design Award. Ovaj autorski tim potpisuje masivno podzemno proširenje Nacionalnog muzeja Finske, ali i viziju za novi, nestrpljivo iščekivani Muzej arhitekture i dizajna.
Čitav Helsinki je tokom ove nedelje bio otvoren za sve
Izložbe i radionice nisu se skrivale iza zatvorenih vrata, održavale su se svuda, od poznatih zgrada, pa do punktova u glavnoj ulici u koje je svako mogao da navrati.
Ljudi su jednostavno svraćali u prolazu, gledali predloge i govorili šta im u centru grada nedostaje, a šta im smeta.
Prikupljene ideje ne bi trebalo da ostanu samo na lepim rečima i crtežima. Gradska uprava ih uzima kao osnovu za dvogodišnji plan uređenja centra, gde će se predložena rešenja odmah proveravati u praksi.
Dok se kod nas trgovi, parkovi i ulice najčešće menjaju tako što nekoliko ljudi u kancelariji donese odluku, a da nikoga ništa ne pita, finski primer nudi model na koji bismo morali da se ugledamo.
Grad ne može da se ‘popravlja’ tako što se ljudima nešto nametne odozgo, već tako što se prvo saslušaju oni koji tim ulicama svakoga dana prolaze.