Tijana Negovanović pred sobom je imala izazovan zadatak: da internacionalni, kultni brend St. Regis uvede u beogradsku priču i tako spoji „najbolje od dva sveta“. neosporan luksuz vrhunskog hotelijerstva sa dinamikom lokalne scene. Kao direktorka marketinga St. Regisa, ne samo da je u tome uspela, već je uspela da postavi standarde i pomeri granice.
Tijana je iskoristila svoje bogato iskustvo rada u hotelskom marketingu kako bi stvorila jasnu viziju za St. Regis u Beogradu. U razgovoru, otkriva nam kako je sve to izgledalo – na koji način je integrisala kosmopolitski brend sa srpskim tradicijama, kako ju je inspirisala istorija, šta danas znači kada se nešto dobije pridev premium i luksuzno, ali i zašto žene na liderskim pozicijama menjaju hotelijerstvo.
Šta su bile vaše prve misli kada ste se susreli sa izazovom PR strategije za dolazak brenda kao što je St. Regis u Srbiju? Kako uopšte izgleda taj proces – odnosno šta sve mora da se desi pre nego što se sam hotel otvori?
Moja prva misao bila je da je ovo jedan izuzetno veliki projekat i jedinstvena prilika, jer dovođenje St. Regisa u Beograd ne znači samo otvaranje hotela, već pozicioniranje prvog internacionalnog luksuznog brenda na našem tržištu. To je trenutak kada naš grad staje rame uz rame sa svetskim metropolama. To zahteva strateški pristup koji daleko prevazilazi samo PR aktivnosti. Važno je da komunikacija bude usklađena sa celokupnom hotelskom strategijom, od samog brenda i pozicioniranja na tržištu, do stvaranja jasnog identiteta koji je veran globalnim standardima, ali istovremeno blizak lokalnoj publici. Pre samog otvaranja prolazi se kroz dug proces istraživanja, mapiranja tržišta, određivanja ciljanih grupa i kreiranja narativa koji će ljude povezati sa brendom mnogo pre nego što zakorače u sam hotel.
Pozicioniranje luksuznog brenda na domaćem tržištu nije jednostavno. Kako ste pronašli „zlatnu sredinu“ između internacionalnog identiteta St. Regisa i lokalne publike?
Naša polazna tačka uvek je bio identitet St. Regisa, sofisticiran, kulturan i prepoznatljiv po ritualima. Međutim, Beograd ima specifičnu energiju, ritam i karakter koji nismo želeli da zanemarimo. „Zlatna sredina“ pronađena je u sinergiji: internacionalni standardi i narativ ostaju temelj, dok lokalne reference, kultura gostoprimstva i autentični beogradski duh daju posebnu boju. Tako je St. Regis Beograd postao i globalno prepoznatljiv i lokalno relevantan.
St. Regis je brend koji sa sobom nosi i veoma definisan, prepoznatljiv narativ – na koji način ste ga dodatno oblikovali i produbili – i kuda ga vodite u budućnosti?
Narativ St. Regisa uvek je vezan za dugu tradiciju I istoriju, kao i personalizovanu uslugu. John Jacob Astor IV, vizionar i inovator, osnovao je The St. Regis New York kao mesto gde će u društvu najznačajnijih ličnosti grada negovati svoje strasti i ideje. Više od jednog veka kasnije, St. Regis je širom sveta postao sinonim za tradiciju inovacije i besprekorne usluge, sa preko 60 hotela širom sveta. Ove godine brend slavi 121 godinu postojanja. Upravo taj duh, spoj vrhunskih standarda i lokalne istorije i tradicije smo preneli i u naš hotel povezivanjem sa unutrašnjim dizajnom inspirisanim sa 7 srpskih motiva, partnerstvima koje imamo sa lokalnim dizajnerima, umetnicima, kao I kroz gastronomiju.
Takođe, St. Regis je poznat po svojim ritualima — možete li nam otkriti koji su vam najzanimljiviji i kako ih ste implementirali u lokalni kontekst?
Priča o ritualima St. Regisa zapravo počinje od jedne žene, gospođe Caroline Astor, majke osnivača brenda. Ona je bila matica njujorškog visokog društva i upravo je kroz svoje rituale oblikovala kulturu St. Regisa. Njene popodnevne čajanke postale su sinonim za druženje i mesto susreta, a tradicija otvaranja šampanjca sabljom i dalje simbolizuje slavlje.
U Beogradu smo te rituale preneli u savremeni kontekst. Sabrage svakodnevno izvodimo u hotelu, otvarajući šampanjac za naše goste i tako stvaramo osećaj da je svaki njihov trenutak povod za proslavu. Naš Bloody Mary koktel, koji ima svoju jedinstvenu verziju u svakom St. Regis hotelu u svetu, dobio je i lokalni pečat, uz original, nudimo i varijantu inspirisanu domaćom rakijom. A kako je kultura Beograda snažno povezana sa uživanjem u ispijanju kafe, želeli smo da oplemenimo i ritual popodnevnog čaja – kreirali smo iskustvo koje spaja tradiciju Caroline Astor sa beogradskim načinom druženja, gde šoljica čaja ili kafe postaje povod za razgovor i uživanje.
Šta danas znači luksuz u hotelijerstvu? Kako ga razlikujete od onog što bismo nazvali „premium“ i da li to ljudi u našem regionu prepoznaju?
Luksuz u hotelijerstvu danas prevazilazi samu kategoriju kvaliteta. Dok „premium“ označava odličnu uslugu, luksuz ide korak dalje – on podrazumeva emociju, osmeh i uslugu zaposlenih, nasleđe i osećaj da ste deo jedinstvene priče. Premium je obećanje kvaliteta, ali luksuz je način života. U savremenom svetu luksuz se sve više definiše kroz iskustvo: može to biti veliki gest poput kreiranja personalizovanog boravka od početka do kraja, ali i mali znak pažnje koji pokazuje da iskreno brinete o gostu. Bitno je da svaki detalj stvara emotivnu vezu između gosta i brenda. Upravo ta povezanost je ono što današnje generacije – od milenijalaca do generacije Z – traže i cene.
Svetski putnik danas se ne zadovoljava samo komforom, zadovoljava samo lepom sobom i kvalitetnim F&B ponudom. On želi once-in-a-lifetime iskustva i događaje koji se ne mogu doživeti nigde drugde. On teži transformativnim, kulturno uronjenim iskustvima, želi da upozna ljude, istoriju, gastronomiju i duh mesta koje posećuje. Gosti više traže smisleno i promišljeno putovanje koje donosi dublju povezanost sa destinacijom.
Posebno je značajan element storytellinga. Gosti žele da čuju priču o istoriji hotela, o tradiciji koja se prenosi, o receptima iz bakine kuhinje ili o ritualima koji oslikavaju lokalnu kulturu. Kada luksuz uključuje takvo iskustvo, on postaje bezvremenski i ne može se kopirati. Na našem tržištu ta razlika između premium i luxury sve je jasnija. Gosti putuju, upoređuju i prepoznaju suštinu. Premium im daje kvalitet, ali luksuz im daje osećaj pripadnosti i ekskluzivnosti, a to je vrednost koju pamte.
Kakvo je mesto žena u hotelijerstvu danas? Koliko često su na liderskim pozicijama i kako menjaju ovu oblast?
Industrija hotelijerstva stalno prolazi kroz snažne transformacije, a žene su u njenom samom centru. Nekada dominantno muška, ova oblast danas sve više otvara vrata ženama koje zauzimaju liderske pozicije, pokreću sopstvene hotele, restorane i na taj način donose inovativne koncepte i redefinišu standarde izvrsnosti.
Žene u hotelijerstvu unose specifičnu kombinaciju empatije, kreativnosti i strateškog razmišljanja. One ne oblikuju samo iskustvo gostiju, već i način na koji poslujemo, od održivog upravljanja resursima do društvene odgovornosti i podrške zajednicama u kojima radimo. Njihovo liderstvo podstiče rast, otvara nova radna mesta i menja samu definiciju luksuza, jer luksuz danas podrazumeva i brigu o ljudima i okolini.
Uz sve više programa mentorstva, umrežavanja i svesti o značaju raznolikosti, žene dobijaju priliku da grade karijere na najvišem nivou. Budućnost hotelijerstva je svetla upravo zato što žene svojim vizijama, znanjem i hrabrošću kreiraju industriju koja je otvorenija, inkluzivnija i usmerenija ka održivoj budućnosti.
Koji su po vama ključni koraci da žene dobiju više prostora i moći u ovoj industriji?
Ključni korak je razbijanje predrasuda o „muškim“ i „ženskim“ pozicijama i poslovima. Koliko god se društvo promenilo i otvorilo prema ženama u biznisu, i dalje se oseća nejednakost, od plata koje su često niže, do percepcije da određene uloge prirodno „pripadaju“ muškarcima. To je barijera koju moramo osvestiti i ukloniti.
Jednako važno je stvarati sistem u kojem žene imaju istu vidljivost i mogućnost da pokažu rezultate. Mentorstvo i međusobna podrška žena igraju veliku ulogu, jer primeri liderki koje su uspele inspirišu nove generacije da veruju da je i za njih to put moguć.
Na kraju, potrebno je govoriti o ovim temama otvoreno, bez ulepšavanja. Tek kada priznamo gde još nismo dovoljno napredovali, možemo da gradimo industriju koja zaista počiva na jednakim šansama i koja nagrađuje znanje i talenat, a ne pol.
Koji trenutak u karijeri smatrate prekretnicom i zbog čega? Kako vas je to oblikovalo kao liderku danas?
Teško je izdvojiti samo jedan trenutak, jer je bilo mnogo velikih projekata, izazova i teških odluka donetih pod pritiskom. Svaki od njih ostavio je trag i naučio me da liderstvo znači imati hrabrost da stojiš iza svojih odluka, čak i kada nisu popularne. To me oblikovalo kao liderku koja bira transparentnost i doslednost, jer verujem da je poverenje najvrednija valuta u našem poslu.
Istovremeno, shvatila sam da me ne definišu samo ti „veliki“ momenti, već i svakodnevna iskustva. Ljudi sa kojima radim, posebno žene koje su takođe liderke u ovoj industriji, stalno me inspirišu i podsećaju na snagu zajedništva. Svaka situacija, bilo pozitivna ili izazovna, nosi sa sobom priliku da naučimo i rastemo.
Verujem da liderstvo nije crno-belo, niti ružičasto, ono je proces učenja i balansiranja, gde je ključ u tome da iz svega izvučemo najbolje. Upravo ta otvorenost prema stalnom obrazovanju, različitim iskustvima i ljudima oko mene oblikovala me je u liderku kakva sam danas.
Šta biste poručili devojkama i ženama koje sanjaju karijeru u luksuznom hotelijerstvu, ali se možda još dvoume – koje su to veštine i znanja koja treba da poseduju?
Poručila bih im da hrabro uđu u ovu industriju, jer luksuzno hotelijerstvo nudi beskrajne mogućnosti za učenje i napredovanje. U kompaniji poput Marriott, postoji prostor za sticanje znanja kroz praktično iskustvo, mentorstvo i kontinuirano obrazovanje. Luksuzno hotelijerstvo je zaista poput umetnosti: svaki detalj, svaka preciznost i svaki gest imaju ogromnu važnost. Veštine komunikacije, razumevanje različitih kultura, fleksibilnost i znatiželja su ključne, ali jednako je važno znati kako da učenje pretočite u praksu. Uz posvećenost, strast i dobar mentorski vodič, iskustvo i znanje se vrlo brzo stiču.
Najvažnije je verovati u sebe, gurati sebe preko svojih granica i ne bojati se izazova. Upravo hrabrost da preuzmete odgovornost i izađete iz zone komfora pravi razliku između prosečnog i izuzetnog profesionalca u ovoj industriji.
Foto: Privatna arhiva