Povezano
Ogovaranje je tema koja godinama zaokuplja pažnju naučnika. Nije ni čudo ono je gotovo univerzalna pojava u svakoj društvenoj grupi, bez obzira na to da li je mala ili velika.
Istraživanja pokazuju da preko 90% ljudi u radnim okruženjima u SAD-u i zapadnoj Evropi učestvuje u ovoj vrsti razgovora koja se definiše kao „pričanje“ o nekome ko nije prisutan. Prosečna osoba svakodnevno provede oko sat vremena baveći se upravo tim, razmenom informacija o drugima.
4Ali savremena istraživanja idu korak dalje. Umesto da ogovaranje posmatraju samo kao negativnu pojavu, naučnici sada sve više analiziraju njegove društvene koristi.
Prema rečima psihološkinje Tianjun Sun sa Univerziteta Rajs, fokus se pomera sa klasične podele na „onog ko ogovara“ i „onog ko je meta“ na dinamiku između tri uloge: ogovarača, slušaoca i osobe o kojoj se priča.
Ogovaranje kao alat za povezivanje
Kada vam neko poveri nešto o zajedničkom poznaniku bilo da je informacija pozitivna, negativna ili neutralna između vas i te osobe se stvara osećaj bliskosti.
Na neki način, to postaje društveni lepak. Neka istraživanja čak pokazuju da se nakon takve razmene ljudi više sviđaju jedni drugima. Ogovaranje može pomoći i u snalaženju unutar kolektiva: saznajemo kome možemo verovati, a koga bi trebalo izbegavati. Ono funkcioniše i kao regulator ponašanja, recimo, ako neko ostavlja otpatke na pogrešnom mestu, verovatno će kroz neformalni razgovor doći do saznanja da takvo ponašanje nije prihvaćeno.
Ipak, ogovaranje je oduvek bilo dvosmisleno oružje. Može da povezuje, ali i da povredi. Sve zavisi od konteksta: kakvi su odnosi između aktera u toj „društvenoj trouglastoj mreži“, koje su njihove namere i koliko su informacije koje dele – istinite.
Zašto ogovaramo?
Ogovarač je glavni pokretač. Iako je često viđen kao zlonameran lik, istraživanja pokazuju da većina informacija koje prenosi jeste istinita.
U najbezazlenijem obliku, ogovaranje pomaže ljudima da se povežu, osećaju pripadnost i učestvuju u životu zajednice. Ali, kada se dele informacije koje štete nečijem ugledu, ogovarač može osetiti krivicu, strah od posledica, pa čak i biti doživljen kao nepouzdan.
Sociološkinja Frančeska Đardini iz Groningena i njene kolege dokazali su da su osobe koje su najviše doprinele zajedničkom dobru u eksperimentalnim igrama, bile i one koje su najčešće prenosile tačne informacije o drugima. Dakle, oni koji žele da grupa funkcioniše, prvi prenose informacije koje mogu pomoći ostalima da prepoznaju one koji se ponašaju sebično.
S druge strane, kada među učesnicima postoji rivalstvo ili sukob, ogovaranje se često koristi kao sredstvo manipulacije. Psiholog Terens Dores Kruz savetuje: Ako želite da shvatite motive ogovarača, zapitajte se – ko ima korist od ovoga?
Prijateljstva utiču na istinitost priče
Veze među akterima igraju ogromnu ulogu. Prijatelj osobe o kojoj se govori možda neće preneti negativnu informaciju, dok će neko drugi možda ulepšati istinu kako bi zaštitio saveznika. Ipak, većina ljudi uspešno procenjuje da li im neko ogovaranjem pokušava pomoći ili manipulisati.
Za one koji slušaju, ogovaranje može biti izuzetno korisno. Na primer, ako čujete da koleginica razmišlja o napuštanju posla, možda ćete požuriti da se istaknete i dobijete unapređenje. Novi članovi kolektiva mogu pomoću ogovaranja bolje razumeti hijerarhiju i odnose posebno ako dolaze iz manjinskih grupa. Kroz priče saznaju ko su im potencijalni saveznici.
Istina je u detaljima
Najveći deo istraživanja sprovodi se u kontrolisanim uslovima, ali Kruz je sproveo i studiju u stvarnom životu. Više od 300 učesnika iz jedne holandske zajednice četiri puta dnevno beležilo je informacije koje su čuli ili preneli o nekoj trećoj osobi. Ljudi su ocenjivali osobine poput pouzdanosti, topline i kompetentnosti. Učesnici su u većini slučajeva verovali u tačnost tih informacija i menjali svoje ponašanje prema osobama o kojima su slušali.
U mnogim slučajevima, ogovaranje pomaže u širenju empatije. Ako saznate da kolega koji stalno kasni prolazi kroz razvod ili ima teško bolesno dete, verovatno ćete imati više razumevanja i pomoći mu.
Na kraju, većina ogovaranja nije ni posebno negativna ni laskava, već jednostavno… zanimljiva. Neko se verio, neko postao deda. Naučnici su zato izbegavali reč ogovaranje tokom istraživanja, kako ne bi podstakli učesnike da skrivaju informacije.
Iako ga često prate negativne konotacije, ogovaranje, ukoliko je iskreno i bez skrivenih motiva, može biti alat za povezivanje, upozoravanje, pa čak i lični razvoj. Ključ je u nameri. I u pitanju koje sebi uvek vredi postaviti: Ko ovde ima korist?
Foto: Pinterest