Da li je za ljubavni uspeh važniji tajming ili osoba?
Da li propadamo u ljubavi jer smo susreli pravu osobu u pogrešnom trenutku? Ili zato što tražimo idealni trenutak, a zanemarujemo osobu pred sobom? Odgovor, kao i u svemu što se tiče ljudske psihe, nije ni jednostavan ni jednoznačan. Ali je itekako vredan razumevanja.
Tajming
Tajming se često pogrešno tumači kao neka viša sila, kao da se svet mora savršeno složiti da bi dvoje ljudi mogli biti zajedno. U realnosti, tajming nije pitanje kalendara, već unutrašnje spremnosti. To nije „kada se stvari poklope“, već „kada se mi uskladimo sa sopstvenim vrednostima, ranama i granicama“.
Tajming nije samo da li smo slobodni, već da li smo emocionalno otvoreni. Da li smo naučili da razlikujemo ljubav od potrebe? Da li znamo da budemo sami, a da ne budemo usamljeni? Jer, ako to ne znamo, osoba može biti savršena, ali ćemo odnos sabotirati iz nesvesnog straha, iz neizrađenih trauma ili iz pogrešnog uverenja o sebi.
U tom smislu, pogrešno vreme često znači pogrešan mi.
Više od „hemije“
S druge strane, idealizovanje „prave osobe“ one mitske polovine koja nas razume bez reči jednako je problematično. Ljubav nije potraga za magičnim spojem, već proces upoznavanja i građenja bliskosti. Prava osoba nije neko s kim se nikada ne svađamo, već neko s kim možemo da rastemo kroz konflikte, strahove, svakodnevicu.
Psiholozi nas upozoravaju: mi ne biramo uvek ono što je dobro za nas, već ono što nam je poznato. Zato nas često privlače obrasci koje ne razumemo, emocionalna nedostupnost, povlačenje, manipulacija i zovemo to „jakom hemijom“. A u stvari, to su neosvešćeni mehanizmi iz detinjstva koji nas vode prema nečemu što nas ponovo ranjava. Zato prava osoba možda i nije ona koja nam najviše „leži“, već ona koja nas izaziva da budemo bolji. Stabilniji. Dosledniji sebi.
Šta kaže nauka?
Istraživanje koje je sproveo Harvard pokazuje da kvalitet veze nema mnogo veze sa romantičnim intenzitetom. Već sa kapacitetom za emocionalnu bliskost, sigurnost i zajedničku regulaciju stresa.
Drugim rečima: najuspešniji parovi nisu oni koji su „srodne duše“, već oni koji znaju da se nose s promenama, sa sobom i sa partnerom, zajedno.
Zrelost, introspektivnost, sposobnost da se bude ranjiv te osobine određuju ishod veze mnogo više nego mistični „tajming“ ili „prava osoba“.
Šta zaista određuje uspeh veze?
Ni jedno, ni drugo, već sposobnost da prepoznamo i integrišemo oba faktora. Ako je osoba prava, a vi niste spremni, veza neće opstati. Ako ste spremni, a osoba nije prava, veza će se osećati kao kompromis. Ako se i osoba i vreme ukrste, ali bez rada i posvećenosti, odnos će stagnirati.
Uspešna veza zahteva tri sloja: odgovarajuću osobu, psihološku spremnost, svakodnevni trud. Bez jednog od ta tri, veza postaje privremena epizoda, ma koliko izgledala obećavajuće na početku.
Umesto da pitanja, Da li je važniji tajming ili osoba? možda je bolje da ga prevedemo u sledeće: Jesmo li u stanju da prepoznamo zdrav odnos kada ga sretnemo? Jesmo li spremni da ga negujemo, čak i kada je teško? I jesmo li dovoljno zreli da pustimo ono što nije ni pravo vreme ni prava osoba, bez idealizacije i žaljenja?
U tom smislu, ljubav nije nešto što se desi već nešto što se izgradi. Ne između dvoje savršenih ljudi. Već između dvoje dovoljno svesnih, da znaju da ljubav nije pitanje sreće već izbora.
Foto: Pinterest