Originalni Sony Walkman, danas vredan plen hipstera, uz malo sreće i dalje se može pronaći na šarenim buvljacima ili oglasima. Ipak, cene su iz dana u dan sve više, jer je čuveni muzički gedžet nedavno doživeo drugu mladost. Iako je zvanično sredovečan, evo zbog čega je aktuelniji nego ikada.
Mnogo pre MP3 playera, pametnih telefona i bežičnih slušalica postojao je Sony Walkman, uglasti gedžet na baterije koji je označio prvi korak muzičke mobilnosti.
Ovo je priča o pioniru muzike u pokretu, izumu koji je omiljene pesme približio milionima.
Walkman je svojevremeno bio prvi lični kasetofon, pa je imao ogroman uticaj na kulturu i način života mladih u periodu osamdesetih.
Legenda kaže da je suosnivač japanskog giganta Sony Masaru Ibuka sredinom sedamdesetih kolegama dao težak zadatak. Kao pasionirani poznavalac klasične muzike on je želeo minijaturni prenosni uređaj, pogodan za duga putovanja avionom tokom kojih je po pravilu slušao operu. Rečeno učinjeno. Japan je to.
Prvi korak bio je u znaku inovativnog prototipa Pressman, koji je bio dizajniran specijalno za potrebe novinara. Ispostaviće se, bilo je to tek zagrevanje. Jula 1979. u prodaji se pojavio neobičan uređaj koji je potpisivao japanski gigant. Bio je to kompaktni gedžet, nazvan Walkman TPS – L2.
U arhivama piše da je koštao oko 33.000 jena tj. 150 američkih dolara, što bi danas bilo ekvivalentno iznosu od 650 „zelembaća“. Ljubitelji muzike su narednih meseci bili švorc, ali su dobili slobodu o kojoj su do tada mogli samo da maštaju. Predsedniku kompanije Sony nije se dopao naziv, ali bilo je prekasno (i preskupo) promeniti mu ime.
Kao predstavnik analogne generacije uređaja, Walkman je krajem sedamdesetih pokrenuo lavinu prenosnih gedžeta za reprodukciju muzike. Više ništa nije bilo isto.
Prvi model Walkmana bio je pomenuti TPS-L2. Vizuelno, u istoriju pop kulture je ušao kombinacijom elegantnog metalnog kućišta plave i srebrne boje, te male mase od 400 grama. Najvažnije od svega, Walkman je kupcima pružao mogućnost reprodukcije audio kaseta, tada dominantnog medija. Prvi Walkman je bio tek nešto veći of formata kasete, pokretale su ga dve AA baterije i imao je minimalan broj komandi. Najvažnija je bila play, koja je startovala omiljenu stranu kasete! Prvih meseci, prodaja ipak nije išla prema planovima. Međutim, efikasna reklamna kampanja i tradicionalno strpljenje japanskog menadžmenta dalo je rezultate, pa je do tranzicije ka CD formatu prodato oko 200 miliona primeraka. Uprkos tome, iznenađujuće zvuči podatak da je Sony proizvodnju prekinuo tek 2010. godine!
Poput gramofona i vinila, koji su poslednjih godina dostigli neverovatnu popularnost cene za Sony Walkman u mint stanju danas su astronomske! Tome svakako doprinosi i novi trend povratka audio kaseta koji je u kolekcionarskim krugovima u konstantnom porastu.
Walkman je osim mobilnosti doneo i privatnost!
Već prvim izdanjem Walkman je doneo revolucionarnu upotrebljivost. Izum japanskih inženjera je omogućio audiofilima da „nose“ muziku sa sobom uvek i svuda, na putu do posla ili dok džogiraju kroz park. Walkman im je takođe pružio i dozu privatnosti, koju je Sony obezbedio zahvaljujući praktičnim slušalicama.
Dizajn se tokom godina menjao. Najatraktivniji model nesumnjivo je bio žuti Walkman Sports koji se ponosno hvalio Waterproof funkcijom! On je danas među kolekcionarima i najtraženiji.
Reč Walkman je 1986. ušla u Oksfordski rečnik engleskog jezika, što je najbolja potvrda uticaja koji je ovaj muzički gedžet imao.
Sony je nastavio predano da unapređuje svaki novi Walkman, dodajući inovacije kao što su AM/FM prijemnici, bass boost opcija ili automatsko okretanje trake. Ništa od toga ipak nije uspelo da spreči neminovno, jer su kasete postepeno gubile bitku od modernijeg CD formata, koji je pregazio MiniDisc pa MP3. Da li je vreme za trijumfalni povratak audio kaseta i Walkmana? Mnogobrojna istraživanja kažu da jeste.
Foto: Promo, Pinterest
