Zašto imamo potrebu da razumemo ljude koji nisu vredni toga

Svi trošimo vreme i energiju pokušavajući da razumemo ljude koji, u osnovi, ne zaslužuju našu pažnju. Možda je to kolega koji nas konstantno manipuliše, prijatelj koji nas koristi ili partner koji ne pokazuje ni trunku razumevanja. I dok naš um traži smisao, srce često ignoriše crvene zastavice, nadajući se da postoji objašnjenje, opravdanje ili, možda, prilika za promenu.

Upravo ovu pojavu M. Skot Pek istražuje u svojoj knjizi Ljudi laži. Pek se bavi ljudskim zlom, manipulacijom i psihopatologijom, pokazujući kako i najinteligentniji i najosetljiviji ljudi često upadaju u zamku pokušaja da razumeju one koji su skloni manipulaciji. On naglašava da razumevanje ne znači opravdavanje – prepoznavanje obrazaca laži, emocionalnog ucenjivanja i narcisoidnog ponašanja može nam pomoći da zaštitimo sebe, ali – samo ako priznamo istinu o ljudima s kojima imamo posla.

Kako prepoznati ljude pogrešne energije

Naša potreba da razumemo „ne-vredne razumevanja“ često je vođena unutrašnjim moralnim imperativom: želimo da verujemo da svako ima razlog za svoje postupke, da svako može da se promeni i da je konflikt rešen samo ako ga mi intelektualno „razumemo“. Pek, međutim, jasno ukazuje na opasnost ove težnje: često se radi o energiji koja je usmerena na pogrešne ljude i koja nas udaljava od sopstvene emocionalne sigurnosti i rasta.

Jedan od ključnih uvida iz knjige Ljudi laži je da duboko razumevanje ljudskog zla ne znači da treba da ga tolerisemo. Naprotiv, prepoznavanje psihopatoloških obrazaca omogućava nam da postavimo granice i sačuvamo sebe od emocionalne iscrpljenosti. Ljudi koji manipulišu i koriste druge retko će promeniti svoje ponašanje zbog naših analiza ili saosećanja. Promena dolazi jedino iz njihove vlastite introspektivne odluke, što nikad ne zavisi od nas i naše intervencije.

Odustanite od toga da razumete ljude i bićete srećni

Centralna tema knjige Ljudi laži jeste problem zla kako u individualnoj, psihopatološkoj dimenziji, tako i u kolektivnoj, društvenoj ravni. Zlo i laž spadaju među najsloženije antropološke teme, a Pek im pristupa s izuzetnim poštovanjem, sagledavajući ih iz psihološkog, etičkog, religijskog i socijalnog ugla.

Kroz primere iz svoje prakse, prikazane kroz snažne dijaloge i konkretne situacije, ali i kroz opštija zapažanja i generalizacije, Pek nudi duboko, zaokruženo antropološko viđenje problema zla, laži i lenjosti. Njegov pristup ne samo da osvetljava način na koji pojedinci manipulišu i povređuju druge, već i mehanizme koji omogućavaju opstajanje zla u društvu i zbog toga nam pomaže da prepoznamo ljude pogrešne energije, razumemo njihove obrasce, ali i da postavimo granice i zaštitimo sopstvenu energiju.

Dakle, vratimo se na početak – zašto i dalje pokušavamo da razumemo ljude koji nisu vredni toga?

Zato što smo društvena bića, prirodno motivisana empatijom i instinktima, ali i željom da pronađemo smisao u svetu koji često deluje haotično i nepravdeno.

Ali, Pek nas podseća da razumevanje mora ići uz granice – da empatija ne sme biti sinonim za samoponiženje ili zaboravljanje sopstvene vrednosti. Učenje kako prepoznati manipulaciju i zlo, kako razumeti ljudsku psihopatologiju, zapravo nas oslobađa: oslobađa od potrebe da se konstantno opravdavamo i tražimo opravdanje za one koji ne zaslužuju naše vreme i energiju.

Kao što smo već spomenuli, svi smo se bar jednom našli u ovakvim situacijama – ili se još uvek nalazimo. Upravo zato, ova knjiga je štivo koje bi svako od nas trebalo da pročita, kako bi naučio da se zaštiti i očuva sopstvenu energiju i odustane od toga da promeni i razume ljude.

Foto: Pexels