U ovom modernom haosu, gde sve vrvi od opcija, a opet ništa nije opipljivo, povlačimo se u sebe na kratko da pronađemo odgovor na pitanje: da li je do nas, žena? Da li previše tražimo?
Ne možemo tačno da odredimo momenat kada imamo spreman spisak u glavi, svega što nedostaje da odnos u kom smo bude ,,savršen”, ali možemo da zaključimo da smo možda i previše zakomplikovali najčistiju stvar u kosmosu – ljubav.
Samo što nije sve što radimo sa drugima i zbog drugih ljubav, nije sve što prihvatamo od drugih iskrena emocija. Potrebno je napraviti razliku između istine i želje da verujemo u nešto da bismo se osećali sigurnije. Uvek je lakše okrenuti novi list i pomisliti na novu želju nego posetiti bolno mesto gde nisu ispunjena naša očekivanja u detinjstvu, koja su zapravo naše bazične potrebe.
Negde između ,,javi se kad stigneš kući” i izostanka poruke tokom celog dana, rodila se potreba da definišemo ono ponašanje koje želimo da vidimo kod partnera. A i da osetimo.
Princess treatment tj. tretman za princeze označava sklop navika i ponašanja partnera prema nama gde se žena oseća doslovno kao princeza. Sigurno, maženo, paženo, voljeno, prihvaćeno… Odjednom se izdvajaju grupe srećnih žena koje dele svoja iskustva, a nasuprot tome i priče u kojima se svi pronalazimo a niko ne želi da se ponovi ikada više- odnosi gde smo pristajale na bare minimum.
U ovom modernom haosu gde sve vrvi od opcija, a opet ništa nije opipljivo, povlačimo se u sebe na kratko da pronađemo odgovor na pitanje: da li je do nas, žena? Da li previše tražimo?
Kratak odgovor je: ne!
Duži odgovor, zbog kog smo danas ovde, nas upućuje da se malo zamislimo.
Ne tražimo previše. Ne tražimo čak ni mnogo. Ne tražimo više od onoga što zaslužujemo, jer to je zapravo nemoguće. Ne možemo da tražimo nešto što prevazilazi granicu naše lične vrednosti.
Ličnim radom razvijamo i način na koji posmatramo sebe, samim tim se menja i ono što očekujemo od partnera. To jedino može biti pozitivno, zato što onda imamo kapacitet da damo više.
Na kraju dana svi tražimo samo ljubav. Ali ljubav ne znači za sve isto.
I zato smo postavili pitanje koje će automatski izdvojiti dve vatrene grupe.
Tim: Ne traže previše.
I Tim : traže isuviše.
Toliko je jednostavno da zvuči komplikovano. Svi žele da budu voljeni, ali ne znaju svi da definišu, iskomuniciraju i pokažu ljubav.
Neko se oseća voljeno kada primi poklon kao znak pažnje, a fizički kontakt nije toliko važan, ne zato što su se izgubile vrednosti ili je neko koristoljubiv, već zato što se u detinjstvu nisu povezivali na taj način sa najbližim osobama.
Za žene koje su odrastale i razvijale se u sredini gde su redovno čule ,,volim te” , ,,važna si”, ,,čujem te i razumem te”, jako je važno da osete ličnu i kreativnu slobodu da budu autentične, da se razvijaju sa svojim interesovanjima, a možda će nekome ko to nije najbolje razumeo ovo biti prezahtevno.
Većina nas na kraju dana će proći put trial and error pre nego što sednemo sa sobom i iskreno se zapitamo ,,šta mi je najvažnije u odnosu da bih se osetila voljeno, a šta ne mogu i ne želim da tolerišem?”
Bare minimum prihvatamo onda kada sami sebi ne umemo da damo više. Onda, kada nemamo kapacitet da prihvatimo i volimo sebe onako kako nam je potrebno.
Što više vodimo računa o sebi i hranimo svoje vrline i interesovanja, lakše ćemo se povezati sa partnerom koji deli iste životne vrednosti i kome neće biti previše jer će razumeti naš jezik ljubavi.
Tretman za princeze će doći onda kada sebe postavimo na prvo mesto, a i onda kada smo spremni da partneru pružimo osećaj sigurnosti i pripadanja.
Ako i dalje izostaje osećaj da smo voljene … da li je to partner za nas?
O tome ćemo naredne sedmice.
