Beograd je grad kontrasta u njemu se prepliću epohe, stilovi i istorijske priče koje često ostanu neispričane. I dok su Kalemegdan, Skadarlija i Knez Mihailova nezaobilazni delovi gradske panorame, postoji čitav svet arhitektonskih bisera koji polako tonu u zaborav. Ova skrivena blaga pričaju priče o nekim drugim vremenima, zaboravljenim majstorima i neostvarenim vizijama.
BEOGRADSKE VILE
Ako se skrene s uobičajenih ruta, naići ćete na napuštene vile koje su nekada bile simbol prestiža i bogatstva. Jedan od primera je Kuća Đorđa Genčića, remek-delo beogradske secesije.
Porodična kuća Đorđa Genčića, koji je odigrao važnu ulogu u političkom životu Srbije u poslednjim decenijama XIX veka, podignuta je između 1927. i 1929. godine, prema projektu arhitekte Dragiše Brašovana.
Po svojim arhitektonskim i stilskim karakteristikama, zgrada pripada grupi objekata na kojima je arhitekta Brašovan započeo proces postepenog modernizovanja akademskih formi, koji se pre svega ogleda u istom tretmanu svih fasada građevine. Koncipirana je kao građevina kubičnog volumena, sa akademski raščlanjenom fasadom, kojom dominira ulazni deo, rešen u formi trijumfalnog luka. Fasada je oživljena pravilnim rasporedom prozorskih niša i parovima udvojenih stubova sa jonskim kapitelima. Ravnotežom masa i svedenošću dekoracije nagovešteno je približavanje modernom arhitektonskom izrazu. Od 1952. godine u zgradi je smešten Muzej Nikole Tesle, posvećen životu i delu čuvenog svetskog naučnika. Muzej čuva obimnu Teslinu naučnu i ličnu zaostavštu.
INDUSTRIJA
Malo ko obraća pažnju na monumentalne hale i magacine koji su nekada bili srce industrijske revolucije u Beogradu. Stara električna centrala na Dorćolu, poznata kao „Snaga i svetlost“, jedno je od arhitektonskih remek-dela s početka 20. veka. Ova zgrada, koja je nekada obasjavala ceo grad, sada čeka svoju sudbinu – obnovu ili dalju degradaciju.
Slična je priča i sa Fabrikom šećera u Čukarici, čiji su zidovi nekada odzvanjali zvucima proizvodnje, a sada su prepušteni prirodi i umetnicima u potrazi za alternativnim prostorima.
HOTEL BISTROL
Sagrađen 1912. godine, hotel Bristol u Karađorđevoj ulici bio je sinonim za luksuz i ugostiteljstvo evropskog stila. Ova prelepa građevina u neorenesansnom stilu sada je u stanju propadanja, a njen status ostaje neizvestan.
ZGRADA BEOGRADSKE ZADRUGE
Nekada srce Beograda, danas muzej u pokušaju. Ova raskošna palata u Karađorđevoj ulici, poznata i kao Geozavod, primer je bečke secesije u Beogradu. Obnovljena je pre nekoliko godina, ali još uvek nije u potpunosti iskorišćena na način koji bi oživeo njenu nekadašnju slavu.
ZABORAVLJENA ARHITEKTURA
Pitanje koje se postavlja jeste, šta ćemo sa ovim skrivenim blagima? Beograd sve više ulaže u restauraciju određenih objekata, ali mnogi i dalje propadaju zbog administrativnih zavrzlama, nebrige i neadekvatne zaštite. U nekim evropskim gradovima slični prostori postaju kulturni centri, galerije, hoteli ili kreativni hubovi. Može li Beograd krenuti tim putem?
Dok čekamo odgovore, vredi zastati na trenutak i pogledati oko sebe. Možda upravo pored vas postoji skriveno blago koje čeka da bude otkriveno, pre nego što postane samo uspomena.
Foto: beogradskonasledje