Horoskop me je oduvek privlačio – kao i većinu ljudi.
To su one tajanstvene rečenice koje obećavaju „mesec pun avantura“ ili „neizbežne promene koje slede na polju finansija“, čini se kao da nude uvid u nešto veće od nas samih, nešto što ne možemo da kontrolišemo i što je neminovno da će se dogoditi.
Nekada su mi ovakva predviđanja, ukoliko su pozitivna – a većinom jesu, donosila kratkotrajnu utehu. To me je na kraju i podstaklo da počnem da sumnjam u njihovu suštinu, ali i istinitost. Možda je najvažnije od svih pitanja bilo: kako je moguće da nešto tako formulisano može zaista govoriti istinu o svakome od nas, pojedinačno? Kako može biti relevantno za ljude rođene širom sveta, u različitim kulturama i vremenima?
I kada ovo kažem, ne mislim samo na dnevni horoskop iz magazina, mislim generalno i na momenat u kom vi 1 na 1 radite sa astrologom koji vam objašnjava šta vas sve očekuje. Ono što će svaki reći jeste: ovo su sve potencijalne mogućnosti, od vas zavisi. Pa da, pomislim. Naravno da od nas zavisi i da je život kao takav pun različitih mogućnosti i puteva.
Romantična ideja koja magli istinu
Horoskopi često pozivaju na lepu zamisao da smo, u suštini, povezani s kosmosom. I ja zaista želim da verujem u kosmos. Zato sam sada ovde, preispitujem se. Romantična je zamisao da nam zvezde diktiraju osobine i sudbinu, čineći da se osećamo kao da smo deo neke veće šeme. I to nije ništa novo – još su stari Babilonci razvili ideju astrologije, povezujući ljudsko ponašanje s položajem planeta.
Taj koncept je evoluirao, naravno, ostavljajući uvek isti trag fascinacije među nama ljudima – bilo kroz novine, društvene mreže ili aplikacije na telefonu. Danas, pak verujem da je horoskop uzeo maha. I ja, zaista, ne želim da verujem prijateljici na kafi koja mi uz cigaretu objašnjava da li bi trebalo da budem sa nekim momkom ili ne.
Iz filozofske perspektive, postavlja se pitanje: da li verovanje u horoskop može zapravo ograničiti naš potencijal i slobodu?
Filozofi poput Jean-Paula Sartrea naglašavali su da sloboda dolazi iz naše sposobnosti da činimo izbore i time dajemo značenje našem životu – nezavisno od spoljašnjih faktora.
S tim u vezi – kada horoskop preuzme ulogu vodiča verujem da kolektivno rizikujemo da postanemo pasivni posmatrači sopstvenih života, prepuštajući kosmosu odgovornost. Dakle, ne kažem da slepo pratimo horoskop, ali, moramo da priznamo da smo došli u situaciju da zovemo astrologa kada želimo da donesemo neku važnu životnu odluku.
S tim u vezi, postavlja se pitanje: koliko su naši izbori zaista naši, ako se oslanjamo na kosmička predviđanja?
Naučno gledano…
Za one koje zanima naučna strana priče, astrologija se već godinama suočava s oštrom kritikom. Psiholozi, na primer, navode fenomen poznat kao Barnumov efekt, koji opisuje tendenciju da ljudi veruju u veoma opšte, pozitivne tvrdnje kao da su personalizovane samo za njih.
To objašnjava zašto često osećamo da poruke iz horoskopa pogađaju baš nas, čak i kada bi se mogle primeniti na bilo koga drugog. Psiholog Bertram Forer testirao je ovaj efekat u studiji iz 1948. godine: dao je studentima „personalizovane“ rezultate ličnosti, za koje su svi rekli da ih savršeno opisuju — iako su svi dobili isti tekst. Da.
Astrofizičari, s druge strane, ukazuju na nedostatak empirijskih dokaza za vezu između položaja zvezda i ljudskog ponašanja.
Nauka je pokazala da položaj planeta u trenutku našeg rođenja – nema uticaj na naš karakter, osobine ili našu budućnost.
Razumeti sebe
I dok astrologija nudi utehu da – prosto imamo problem s besom jer smo Ovan u horoskopu, smatram da se samospoznaja postiže kroz introspekciju i refleksiju, bez spoljašnjeg vođenja, posebno ne horoskopa. Neki psiholozi, poput Carla Junga, u prošlosti su koristili astrologiju kao alat u terapeutske svrhe, ali su to činili više zbog simbola i arhetipova nego zbog verovanja u zvezdane sudbine.
Današnji terapeuti, međutim, oslanjaju se na naučne metode kako bi pomogli ljudima da razumeju sebe i svoje obrasce ponašanja. Izvinjavam se, ali osoba sam koja veruje u nauku.
Kada se oslonimo (samo) na horoskop, rizikujemo da se ograničimo na šablone i etikete, postajući „tipični“ Blizanci ili „klasične“ Device. Da, ja sam Blizanac, i da – poistovećujem se sa nekim etiketama koje sa sobom nosi moj znak. Ali. Ali, tu se ne završava moja ličnost po horoskopu – tu su podznak, mesec, mars i ostale planete koje imaju svoje znake, ti znaci imaju svoje kuće i sve se pretvara u jednu šemu bez dna u kojoj ja kao Blizanac postajem slična svakom drugom čoveku na ovome svetu.
I da… mi smo mnogo više od natalne karte u kojoj je zaista mnogo informacija – priznaćete. Naša osećanja, ambicije i snovi ne dolaze od i zbog zvezda; dolaze iz naših životnih iskustava i onoga što svesno biramo da postanemo.
Preuzimanje odgovornosti
Astrologija može biti zabavna, ali ja sam lično i zvanično – prestala da u nju verujem onda kada sam shvatila da mi odvlači pažnju od preuzimanja odgovornosti za sopstveni život.
U trenucima nesigurnosti, lakše je tražiti odgovor u horoskopu, savet od astrologa koji vas uopšte ne poznaje, nego se suočiti s nesigurnostima i doneti odluke koje zahtevaju trud i, ono najvažnije – samopouzdanje.
Odbacivši astrologiju i horoskop, počela sam da razvijam unutrašnju snagu. Ne zanima me više da li je mesec pun, ili je venera ušla u neki od znaka zbog čega me MOŽDA čeka strastvena ljubav koja neće potrajati jer je taj neki znak nestalan.
Zato je – moj lični stav postao jasan: umesto da čekam da planete kažu svoje, biram da izgradim sama, svom svojom snagom, svoj kosmos u kom vladam samo ja bez uticaja bilo koje planete.
Foto: Pexels