Povezano
Kada se osvrnemo na to kako su generacije doživljavale pojam kul kroz decenije, postaje jasno da je taj koncept uvek nosio specifičan pečat jedne epohe. Ali što se tiče bejbi bumer generacije, pojam „kul“ je mnogo više od estetike, slengova ili trendova – to je stav koji su, kako izgleda, odlučili da održe do kraja. S tim u vezi, verujemo da i mi mlađi, možemo dosta da naučimo od njih. U smislu, gajim uverenje da se naše generacije trude da budu kul na pogrešne načine.
Bejbi bumeri i danas deluju kao da su zaista ostali decenijama dosledni svojim vrednostima, i bez obzira na sve i dalje snažno veruju u njih, dok ujedno veruju u sebe i smatraju da su na pravom putu bez obzira na sve promene koje ih okružuju.
OD BUNTA DO STILA
Rođeni između 1946. i 1964. godine – bumeri su bili prva generacija koja je prelomila kulturne norme sa prethodnim generacijama. Dok su njihovi roditelji prošli kroz dva svetska rata i Veliku depresiju, bumeri su odrastali u ekonomskom procvatu posleratne Amerike, vremenu prosperiteta koji je ohrabrio istraživanje identiteta i slobodu izražavanja.
Kulturni okviri počeli su da se šire. Bumeri su bili prva generacija koja je na velika vrata donela koncept „kulture mladih“ koju mi danas živimo – nešto što su tadašnje vlasti i tradicionalisti smatrali krajnje buntovnim. Njihovo odrastanje obeležili su rok muzika, psihodelična umetnost i politički protesti – vreme kada su biti kul i biti revolucionar bili sinonimi.
Ali zašto bumeri danas, decenijama nakon što su otišli sa pozornice, još uvek ulažu u taj isti status? Odgovor, možda, leži u dubokoj vezi ove generacije sa idejom večne mladosti i strasne društvene angažovanosti. Nešto čime generacije danas ne mogu baš da se pohvale.
STARENJE U STILU
Sredinom sedamdesetih i osamdesetih, bumeri su, već kao mladi odrasli sa stabilnim karijerama i porodičnim obavezama, ali ipak su redefinisali šta znači biti kul i prilagodili svoja interesovanja odraslim okvirima. Brendovi poput Apple-a i Levi’s-a, kao i muzičari poput Brucea Springsteena i Davida Bowieja, postali su deo njihove svakodnevice – iste te tehnološke, modne i umetničke ikone do danas su ostale generacijski simboli. S tim u vezi, i bumeri su se koristili brendovima i muzičkim zvezdama kako bi definisali svoju ličnost. Međutim, da li mi danas preterujemo? Te ulažemo u svoj imidž i više nego što bi trebalo.
Biti kul za bumer generaciju nije bio samo deo mladosti, već alat za očuvanje identiteta i narednih generacija kroz godine. Kada su ušli u srednje godine, mnogi su svoje tinejdžerske ideale preneli u profesionalne i privatne sfere. Većina njih zadržala je isti osećaj stila, ljubavi prema muzici i ideje o slobodi izražavanja. Džins, kožne jakne i klasični rok i dalje su u njihovom garderoberu i plejlistama – oni zaista ne odustaju. Nošenjem tih simbola i danas oni kao da se poput nekog štita – trude da postoji makar jedna barijera protiv starenja i tranzicije u ono što su smatrali običnim životom.
BITI KUL BUMER DANAS
U vreme kada se digitalni svet razvija brže nego ikada, bumeri se susreću s izazovom koji ni jedna generacija pre nije doživela: sve brže ubrzavanje tehnološkog napretka i digitalne kulture. Generacija Z i milenijalci često vide boomer generaciju kao „van toka“, dok bumeri njih možda vide kao brze konzumente bez – dugoročnog kulturnog značaja.
Ipak, mnogi bumeri prihvatili su društvene mreže, kreirajući TikTok naloge, Instagram profile i čak ulažući napore da nauče specifične termine i meme-ove. Iako generacije mlađe od njih možda ovo doživljavaju kao „pokušaj da budu kul“ – bumeri vide društvene mreže kao način da ostanu deo kulture.
Na primer, kako bi neko iz generacije koja je odrasla uz generaciju Bit i rokenrol mogao ostati izolovan od masovnih trendova koji danas oblikuju svet? Međutim, iskustvom koje mlađe generacije nemaju, oni ipak uspevaju da opstanu. Njihovi TikTok nalozi bave se kućnim popravkama, savetima za posao – oni možda deluju kao sušta suprotnost u svetu digitalnih trendova, ali i dalje osvajaju srca i mladih.
TRKA SA VREMENOM
Pokušaji da ostanu u toku sa digitalnim reflektuje i dublji egzistencijalni strah od gubitka društvene važnosti. Bumeri su svesni da su sada generacija koja se približava starijim godinama, a svet se neprekidno okreće ka mladosti. Zadržavanje statusa upućenosti za njih je i način da se odupru vremenu i osiguraju da ostanu u kulturološkom centru, gde su, zapravo, bili od svog detinjstva. Ovo je generacija koja po prvi put dolazi u situaciju da s godinama dobija na manjoj važnosti. Generacije starije od njih, potpuno suprostno, s godinama su samo dobijale na važnosti.
Kultura konzumerizma, u kojoj su odrastali, i dalje ih vodi da tragaju za načinima kako da ostanu u toku – a najvažniji deo te trke je neprekidno redefinisanje sopstvenog identiteta na nove načine. Na kraju, za bumer generaciju, ideja kulnosti se ne zasniva na pukom izgledu, već na njihovom životnom stavu i otvorenosti prema promenama. Na tome im treba čestitati. Mislim da bi mlađe generacije, da se nalaze u sličnoj situaciji, mnogo brže odustale i pale u očaj.
PITANJE INDETITETA
Pokušaj bumer generacije da održi svoj status u društvu možda je za mlađe generacije teško razumljiv, ali iza te fasade stoji dugogodišnji kulturološki kapital koji bi trebalo poštovati. Oni ne pokušavaju da imitiraju mlade već brane sopstveni kulturni značaj, ulažući u iskustvo, vrednosti i stil u ovaj naš svet. Za bumer generaciju, pojam kul nije samo karakteristika prošlosti – to je aktivan proces otpora, borba za očuvanje statusa i dokaz da su još uvek relevantni.
U očima mnogih bumera, oni su ti koji su prvi osmislili šta znači biti mlad i buntovan, i dokle god se mogu povezati s tim identitetom, generacija koja sledi imaće čast da posmatra žive dokaze svoje borbe na delu.
Foto: Pinterest