Trčanje je između ostalih, takođe bio sport u kojem su muške figure postavljale standarde. Ipak, u poslednjih nekoliko decenija (od šezdesetih godina), žene su polako, ali sigurno, počele da prkose nametnutm normama, ruše barijere i preuzimaju vodeću ulogu – ne samo u sportskom, već i u političkom i ekonomskom smislu.
Žene koje su promenile istoriju trčanja nisu obarale rekorde, kao što je to danas slučaj. One uradile mnogo veću stvar, stvorile su temelje za ravnopravnost. Omogućile su nam da danas uopšte imamo priliku da učestvujemo u takmičenjima i budemo deo zajednice.
Kathrine Switzer, politički akt na Bostonskom maratonu
U istoriji ženskog trčanja, Kathrine Switzer zauzima prvo mesto. Godine 1967. ona je postala prva žena koja je učestvovala na Bostonskom maratonu u momentu kada je ženama bilo strogo zabranjeno da učestvuju.
Čitav svet ovaj čin opisuje kao sportski, ali, u biti, bio je to politički izazov i direktno kršenje pravila zarad promene društvenih normi koje su ženama uskraćivale pravo da se takmiče bez konkretnog i jasnof razloga.
Iako je Switzer bila simbol feminističkog pokreta, njen čin je bio, u velikoj meri, odgovor na političke okolnosti tog vremena: ženska prava nisu bila šire prihvaćena, a žene su bile ograničene ne samo u sportu, nego šire (od posla, edukacije, finansija). U tom kontekstu, njen nastup na Bostonskom maratonu bio je borba za slobodu, ravnopravnost i zdravu ravnotežu u društvu.
Kathrine Switzer nije samo trčala maraton, ona ostala na putu u momentu kada su je terali, gurali, gađali jajima i vrištali da iađe i napusti trku. Taj konkretan čin obeležio je početak modernih političkih pokreta koji se zauzimaju za prava žena, sa fokusom na prava žena u sportu.
Grete Waitz: Ekspanzija na globalnom nivou
Grete Waitz, norveška sportiskinja, bila je pionir u trčanju, a njen uspeh na New York maratonu nije samo bio sportski, već i ekonomski poduhvat. Sa neverovatnih devet pobeda na prestižnom maratonu, Waitz je postavila novi standard. Međutim, njeno nasleđe je mnogo dublje od rekorda ovog rekorda koji je najpre opisuje.
U to vreme, žene su bile u drugom planu gotovo svuda. Waitz je pokazala da i žene mogu imati dugu i uspešnu karijeru. Da mogu biti uspešne u poslu, da su i one „stvorene“ za velike pobede, puteve i da im mesto nije samo u domu, sa decom i ograničenim poslovnim opcijama.
Waitz i njena karijera kreirali su tržište za žensku trkačku opremu i brendove koji su prepoznali potencijal ženskih sportiskinja. Tržište se proširilo, žene su bile ekonomski osnažene jer je bilo sve više prilika za sponzorstva, trenerske pozicije i profesionalne karijere. Dogodila se čitava jedna ekspanzija, žene su na delu videle da je moguće pobediti, ustati, boriti se i izgraditi svetsku karijeru.
Njena karijera je takođe bila određeni politički poduhvat jer je borba koju je ona vodila omogućila ženama da se slobodno takmiče u maratonima širom sveta, a trčanje je napokon i zvanično postao opšte prihvaćen sport za žene, mada su one narednih nekoliko decenija ipak veoma sporo ulazile u svet sporta.
Joan Benoit Samuelson: Maraton kao politička revolucija
Nakon Waitz na red dolazi Joan Benoit Samuelson koja je postala je ikona 1984. godine kada je postala prva olimpijska šampionka u maratonu za žene. Ali pre toga, ova sportiskinja se zalagala da se na olimpijskim igrama omogući zasebna takmičarska grupa samo za žene koje se bave trčanjem.
Iako se mnogi sećaju njenog trijumfa na Olimpijadi, njen uspeh je zapravo važniji u kontekstu borbe za ravnopravnost. U to vreme, maraton je bio smatran sportom koji žene ne mogu da podnesu, posebno kada je reč o trkama na duže staze. Njena pobeda ogleda se u tome što je promenila olimpijska pravila i napokon otovrila vrata ženama.
Problemi rodne ravnopravnosti žive i danas
Trčanje je danas globalni fenomen u kojem žene sve više zauzimaju prostor na stazi, na tržištu trkačke opreme, sponzorstava i medijskom prisustvu. Ekonomski, žene zarađuju značajne sume kao profesionalni trkači i sportski influenseri.
Međutim, iako su žene postigle velike uspehe i ostvarile značajan napredak u trčanju, izazovi s kojima se suočavaju i dalje postoje.
Jedan od najvećih problema je i dalje nejednakost u nagradnim fondovima. Žene u trčanju, iako često izjednačavaju ili čak obaraju rekorde, i dalje zarađuju manje od svojih muških kolega, bilo kroz i to najviše kroz nagrade. Na mnogim trkama, nagradni fondovi za žene su znatno manji, što ukazuje na duboko ukorenjenu ekonomsko-rodnu neravnotežu u sportu.
Drugi značajan problem je seksualizacija ženskih sportistkinja. I ovo je veoma važan problem. Medijski pritisci na ženske sportistkinje su dovedeni do ekstrema, a najveća i najčešća tema su njihova seksualnost, izgled, bračni status, itd.
Tu je i nedostatak adekvatne zdravstvene zaštite i istraživanja koja su specifična za žene u sportu. Žene se suočavaju s nizom fizičkih izazova, poput menstruacijskih ciklusa, hormona, trudnoće, kasnije postporođajnog oporavka, koji su zanemareni i nedovoljno istraženi. Zdravstvena nejednakost se ogleda u tome što mnogi trenuci, kao što su hormonske mogu uticati na performanse, ali nisu adekvatno uzeti u obzir prilikom planiranja treninga ili medicinskih saveta. Čak i kada nije reč o sportiskinjama možemo da kažemo da medicnia ne poznaje dovoljno žensko telo.
Da li ćemo se zaustaviti samo na pravima da učestvujemo, budemo aktivni deo društva i zarađujemo, ili ćemo ipak uz dokaz da je gotovo sve moguće nastaviti svoju borbu ka ravnopravnosti?
Foto: Pinterest