Letnji dnevnici 08: Jelsa, deo prvi

Prvi put sam došla u Jelsu kada mame već nije bilo. Deca su mi bila mala, mi smo se poprilično raspadali od tuge, trebalo je povući poteze zbog kojih ću kasnije plivati iz jednog u drugi burn out uporno tražeći mir i odmor, bezbrižni san i buđenje bez straha da će se neko ponovo razboleti od te odvratne bolesti.

Sve to, naći ću u Jelsi ali gotovo četiri godine kasnije od maminog odlaska.

Vreme prolazi, more leči, ali ne bilo koje more.

Pronalazak mira nalik je potragom za svetim gralom. Razmetanje receptima koji glume paracetamol za unutrašnja previranja duše preplavljuju internet. Ono što vam niko ne kaže je da se vreme ne može ubrzati. I da ćete biti dobro posle dana, meseci i godina rada da naučite da živite sa tom ogromnom tugom. U tome nije bilo većeg pomoćnika od dobrih ljudi i kilometara jadranske obale.

Da skratim prethodna četiri leta u film.

Prvog leta, na plaži u Jelsi sedimo deca, Milena i ja. Milena stiže biciklom iz Vrboske, moj muž tada odlazi da vozi i on. Plivamo na jednoj od dve peščane plaže u Jelsi, gradimo kule od peska, neko kaže – donesi kafu, donesi vodu. Negde predveče odemo na večeru, sutra opet isto. Čitamo, menjamo knjige, ćutimo, plivamo. Koreografija pronalaska sebe. Od raznih čuda prirode, omiljeno mi je prirodni hlad na moru. Borova šuma, zrikavci, zaboravim koliko je sati i koji je dan.

Svi dani u Jelsi liče jedni na druge u svom skladu. Uveče deca trče bosa gradom, pojedemo sladoled u poslastičarnici koja postoji od 1962. Moja mama je rođena godinu dana pre toga. Poslastičarnica je nadživela.

Drugog leta na najsunčanijem Jadranskom ostrvu moja ćerka propliva sama od sebe sa tek napunjene četiri godine. Sa jednom neverovatnom lakoćom. I smehom.

Trećeg leta u Jelsi nam je glavni fazon da nađemo sve plaže gde je sniman film „ Leto kad sam naučila da letim „. Uspeva nam uz malu pomoć prijatelja. Na plaži jedemo bolonjeze i lignje, Pavle i Koča voze sup, nigde nije kao u Jelsi. Navikla sam da se deca uz kamenje penju kao divokoze, ako se oni osećaju slobodno i sigurno, ko sam ja da se brinem.

Četvrto leto u Jelsu smo doveli i beogradske drugare. Usput smo našli i naše stare otočke drugove – Mašu, Relju, Saru, Draganu, Žakija, Luku, Leonoru, Ružicu, Andreja, Pavla i njegovu divnu devojku. Jedva stanemo u sliku. Jedemo sladoled u istoj poslastičarnici, Denis povećava kugle iz dana u dan. Dragana skuva ručak za sve. Četrnaest ljudi na ručku. Deca se jedva rastanu uveče, dok spavaju prostirem veš i shvatam da smo dobro. Da će sve biti dobro. Da više nisam umorna. Trebalo mi je četiri leta u Jelsi da stignem do toga.

Užasno se trudim da tokom godine nađem to parče mira. Tu gde živimo, u toj jednoj ulici žive gotovo svi meni bitni ljudi, menjaju se šerpe, uskače se za čuvanje dece, rođendani se slave u dvorištima i razmenjuju se utisci od najboljem paradajzu sa Cvetkove pijace.

Ipak, tu, na mom izabranom kopnu, mira je sve manje, rasporeda je sve više, pritisak se povećava iako nismo mi posebni ni po čemu. Tešim se da je to samo trenutak, da nisam dovoljno otporna, da možda mogu da budem bolje organizovana. Dok se jednog dana ne preselimo na more.

Avgust, Jadrolinija, sladoled od lavande, skakanje sa doka, vožnja supa, dozivanje da se izađe iz vode – nekad prođu sati koje ne osetimo pa se šalim da ćemo dobiti plovne kožice. Avgust je za Jelsu. Svesti potrebe na minimum, voda, kafa, more, jedan kuvani obrok dnevno i dosta.

U susret mi idu ljudi koji ne poznaju kortizol.

Lica od vode i soli, lica u miru. Lepa lica.

Nema glasne muzike, nema dranja, za četiri leta nisam videla nikog kako se svađa. Utopija. Neki bolji svet.

Gde god da baciš peškir tu je tvoje parče plaže, na njoj se može biti ceo dan jer nije prevruće, jako je malo mesta na ovoj planeti gde leti nije prevruće, iako su neke veće životne promene na vidiku, dok sam u Jelsi – ne brinem. Dugo sam mislila da bezbrižnost zauvek ode negde kad postaneš roditelj ali me ovaj mali jadranski grad potpuno demantovao.

Tu gde se leto polako završava, počinje stvarni život. Ili je zapravo obrnuto ?

Naslovna fotografija: pexels.com